Србија ће на јесен увести организовани скрининг на рано откривање рака плућа, најпре у Београду, а касније ће бити прошрен и на остатак земље и на тај начин држава ће пробати да промени статистику од овог најчешћег и најсмртоноснијег карцинома, од којег годишње оболи готово 7.000, а битку са болешћу изгуби више од 5.000 особа.
Светски дан борбе против рака плућа обележава се сваке године 1. августа.
Како се наводи у саопштењу Удружења грађана за борбу против рака плућа „Пуним плућима“, пилот пројекат скрининга на рано откривање рака плућа прво је кренуо да се спроводи у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици.
Ова здравствена установа већ више од три године на подручју АП Војводине код високоризичних особа спроводи програм раног откривања рака плућа, што нас сврстава у прву државу западног Балкана која је увела овај скрининг за своје грађане.
До сад је урађено више од 9.000 прегледа на нискодозном скенеру, а код 1,8 одсто њих, односно код око 100 суграђана откривен је карцином плућа.
„Држава је доста тога урадила за пацијенте који се лече од рака плућа набавком додатних скенера, бронхоскопа, али и на проширењу индикација за добијање савремених терапија. Ипак, када се ради о превентиви мало тога је урађено. Као удружење се залажемо да се покрене скрининг на рано откривање рака плућа на територији читаве земље“, истакла је Оља Ћоровић, из Удружења пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима“.
Ћоровић је истакла да су потребе за тим огромне, а поготову што то подржава велики број пацијената и чланова њихових породица, сматрајући да скининг треба да буде обавезан за грађане у ризику.
На свака два сата у Србији једна особа премине од карцинома плућа, а један од најважнијих предуслова успешног лечења, је рано откривање рака плућа.
Како се додаје у саопштењу, то тренутно у Србији није случај, јер се код више од 70 одсто пацијената открије у последњем стадијуму, када су шансе за успешно излечење готово исцрпљене.
Карцином плућа је подмукла болест, јер у тренутку када се осете први симптоми, већина болесника је већ у метастатском стадијуму болести. Симптоми у почетку могу да буду врло неспецифични- кашаљ који дуже траје и не пролази на примену антибиотика, пролонгирано фебрилно стање, малаксалост, губитак апетита, болови у грудима.
Додатни проблем представља чињеница да већину болесника који оболе од карцинома плућа, представљају пушачи који су већ навикли на кашаљ и искашљавање и то их завара.
Како је истакао директор Клинике за плућне болести УКЦ Србије Михаило Стјепановић један од најважнијих предуслова успешног лечења карцинома плућа је рано откривање.
„Зато је Србији преко потребан скрининг на рано откривање ове подмукле болести. План нам је да од јесени кренемо са пројектом. У почетку, скрининг ће се обављати у Београду, а касније ће се проширити и на остатак земље. Ове године смо заједно са Удружењем пацијената “Пуним плућима” урадили истраживања са пацијентима оболелим од рака плућа о њиховој информисаности, превенцији, скринингу и лечењу рака плућа у Србији“, рекао је он.
Стјепановић је додао да је охрабрујућа вест што је скоро половина испитаника одмах након првих симптома отишло код лекара, не чекајући да пролази време.
„Две трећине њих је одмах било упућено код пулмолога, тако да нису губили време на прегледе код лекара других специјалности. То, међутим, није био случај пре две године, када смо први пут радили истраживање. Тада је више од 70 одсто пацијената бивало упућено на прегледе код неуролога, ендокринолога, реуматолога, кардиолога, физијатра, што показује да је данас пут пацијента од појаве симптома до добијања дијагнозе, донекле скраћен“, нагласио је Стјепановић.
Foto: Shutterstock
