Од следеће године могућа нова правила за упис: Погледајте колико ће вам бодова бити потребно за упис у гимназију, а колико за средњу стручну школу
Министарство просвете је најавило да ће размотрити предлог да од следеће школске године минимални праг за упис у гимназију буде 70 бодова, док би тај праг за образовне профиле у четворогодишњим средњим стручним школама износио 60 бодова. Саговорници Нове објашњавају да ли је ово ново правило за упис добро за ђаке и школе.
Професорка Девете београдске гимназије Ана Димитријевић сматра да је циљ Министарства просвете да „из мртвих“ подигне средње стручне школе.
„Министарство жели да подигне из мртвих стручне средње школе у које се уписује јако мало ученика, што није лоше -и због наставника који предају те предмете и због самих занимања. Али, опет, имате школе и занимања које су давно превазиђене. Свакако, идеја није лоша, мада верујем да је број ученика са мање од 70, а који се уписују у гимназију – минималан. Мислим да увођење те мере неће променити слику, односно слику ученика у школама за минималан проценат“, наводи за Нова.рс професорка Димитријевић.
Већина гимназије тражи више од 70 бодова
Према њеним речима, већина гимназија, посебно оне у већим градовима, уписује ђаке са више од 70 бодова.
Другачије је, каже, у приградским насељима.
„Нема много гимназија која уписују децу са мање од 70 поена. Те гимназије су махом у приградским насељима и буде их једна, па деца немају неки велики други избор у близини и онда се неки одлучују да иду у гимназију као у најближу школу и тако заврше тако са мањим бројем поена. Деце са 60 бодова која су уписала гимназије је веома мало“.
Наглашава да би просветни систем пре требало да се бави реалним успесима ђака, а не уписном границом за средње школе.
“Када гледате успех детета, ви не знате какав је био распоред тих оцена, па је резултирао неком просечном оценом. Нису сви ђаци имали двојке и тројке из свих предмета. И то доста звучи дискриминаторно, јер ви не дозвољавате да деца одреде неке приоритете. Друго, да не заборавимо да је гомили деце са одличним успехом који дођу у гимназије, доста напумпан тај успех и да ту има доста поклоњених оцена, тако да то је све онако дискутабилно”.
Додаје да праг за упис у гимназије може да падне, али да сва деца имају слабије успехе који су реални.
„Имам ученике који су се као одлични ученици уписали са, на пример, 90 поена, а ви видим да из већине предмета та деца баш каскају и да је то пре свега за њих једно мучење, а и за наставника који не може да им помогне адекватно с обзиром на недостатак основе с којом су дошли. Јако је важно да иза те оцене стоји знање и да то сви схвате и да једноставно некако постоји реална разлика између оних који су изузетни у нечему, оних који су добри, али не изузетни, оних који су просечни, оних који су испод просека“, сматра она.
Директор Грађевинске школе Звездара Раде Зејак каже за наш портал да ова тема није нова, те да се о томе водила дискусија раније, када је упис ђака у средње стручне школе драстично опао.
„Често се дешава да велики број ученика буде на почетку године уписан у једну школу, а онда већ почетком школске године прелази у школу. Амбициозни родитељи увек гледају да нађу неко место у гимназијама јер је гимназије, јелте, најбоља. И онда – судар са реалношћу. Виде да се дете мучи и да добија лоше оцене. Родитељи неће да буду релани и то је главни проблем“, сматра директор Зејак.
Наглашава да би овај предлог за уписну границу могао да буде добар, али под условом да се поштује.
„Мени се дешавало, док сам био директор гимназије, да ми се пошаљу ученици који се примају преко броја, са мањим бројем бодова. И они морају да буду уписани, иако имају једва 50 поена, просто је стигао захтев за њих“.
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић мисли да овај потез, иако позитиван, може доветси до гашења неких гимназија и срендјихс тручних школа.
„То је на неки начин добро у смислу да ће изузетно добри ђаци да се уписују у гимназије и средње стручне школе. Међутим, страхујем да би могло доћи до гашења неких гимназија и средњих стручних школа у унутрашњости Србије које су већ полупразне“, наводи он.
Додаје да би ово ново правило за упис у срендју школу могло да натера децу да више уче и постижу боље резултате.
„До сада ученици са релативно ниским постигнућима и предзнањем уписивали образовне програме који су по својој природи захтевнији, што је за последицу имало отежано праћење наставног процеса, повећани ризик од школског неуспеха и напуштања средњег образовања и васпитања, као и отежан рад наставника у погледу усклађивања наставног процеса различитим потребама и нивоима претходних знања ученика. И то нбро. Можда ће овао ново уписно правило то решити“, сматра Антић.
Иначе, за ученике осмог разреда који завршни испит полажу 15, 16. и 17. јуна ове године ова новина се не односи, с обзиром на то да је у допису примена новог Правилника о упису назначена школска 2027/28. година.
Foto:Nemanja Jovanović
Сања Радовановић Нова
Аутор:
