Отвореним састанком у Шапцу веома успешно је настављена серија састанака Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) широм Србије у организацији Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), а у оквиру пројекта “Систем превенције насиља и заштите новинара”. Пројекат подржавају Европска комисија кроз програм подршке независним медијима у Србији и медијско одељење Мисије ОЕБС-а у Србији.
Састанку у Шапцу присуствовали су Александар Момчиловић – јавни тужилац у Посебном јавном тужилаштву за високотехнолошки криминал, Раде Драгојевић – јавни тужилац у ВЈТ Шабац, Јелена Алексић – јавни тужилац у ОЈТ Шабац, Оливера Јовановић – јавни тужилац у ОЈТ Лозница, Ненад Маринковић – јавни тужилац у ВЈТ Ваљево, Милош Мирковић – јавни тужилац у ОЈТ Ваљево, Снежана Јовановић – вф главног јавног тужиоца у ОЈТ Мионица као и представници Министарства унутрашњих послова: Виђан Крстић – ПУ Ваљево, Драган Вујанић – официр ПИ Шабац, Милан Лукић – ОКП ПУ Шабац и Жељко Стевановић – ОКП ПУ Шабац.
Веран Матић, члан СРГ и председник УО АНЕМ истакао је значај одржавања отворених састанака на којем су се у овом формату по први пут окупили новинари из Шапца, Ваљева и Лознице. Матић истиче да је “циљ оваквих сусрета директна размену искустава жртава насиља и претњи са представницима институција (тужилаштва и полиције) са циљем унапређења комуникације, успостављања поверења, повећане осетљивости на случајеве насиља и претњи новинарима и унапређења функционисања институција.” Нагласио је важност превенције у домену потенцијалног насиља над медијским радницима које се, према његовим речима, интензивира са повећањем тензија у друштву које се одражавају на третман новинара.
Матић је у Шапцу представио основне податке из годишњег извештаја Сталне радне групе за безбедност новинара и податке из евиденције Врховног јавног тужилаштва које је током 2023. године формирало 75 предмета у вези са догађајима на штету новинара. У истом периоду решено је 23 предмета – 9 судском одлуком (све осуђујуће пресуде), 14 предмета одлуком тужилаштва (6 предмета решењем о одбачају кривичне пријаве и 8 предмета службеном белешком да нема места покретању кривичног поступка). Преосталих 52 предмета су још увек активни, од чега је за 5 предмета у току поступак пред судом.
Највише претњи је даље из домена члана 138. Кривичног законика за кривично дело угрожавање сигурности (64 случаја) док се са претњама појављују и увреде, лаке телесне повреде, злостављање и мучење, прогањање као и кривично дело принуда. Описно се у евиденцији тужилаштва помињу и ометање снимања, оштећење аутомобила, вербални напад и праћење.
Тачно половина случајева (37) су претње које новинарима долазе путем интернета које су у надлежности Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал. Двадесет девет случајева је у надлежности три основна јавна тужилаштва у Београду, седам случајева је у надлежности Апелационог јавног тужилаштва у Нишу док се по један налазе у Новом Саду и Крагујевцу.
Поред девет осуђујућих пресуда за дела која су почињена током 2023., прошле године је правоснажно окончано и пет судских поступака за дела пријављена у 2022. години. Потврђене су две пресуде – на казне од 14 и 18 месеци затвора уз потврђивање једне ослобађајуће пресуде, изречена је једна мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и донета је поновљена првостепена осуђујућа пресуда.
Када је реч о евиденцији НУНСа и УНСа, у њима се бележе и притисци и остали облици угрожавања безбедност новинара који нису обухваћени Кривичним закоником. Приметна велика разлика додатна је потврда о неопходности измена Кривичног законика чиме би већи број ових дела био обухваћен кривичним гоњењем. „У току су припреме за покретање иницијативе везане за ове измене у коју ће бити укључени сви заинтересовани, како би се припремио кредибилан предлог око којег би био створен консензус”, нагласио је Матић.
У отвореном и конструктивном разговору о претњама којима су изложени и сопственим искуствима, са представницима СРГ, тужилаштва и полиције су говорил: Дарија Ранковић – Колубарске (Ваљево), Исидора Ковачевић – Подринске (Шабац), Ненад Кулачин – ДЛЗ (Шабац) и Владимир Митрић – Вечерње новости (дописник из Лознице) као и Иван Ковачевић – Подринске (Шабац), Славица Вујанац – ВА медиа (Ваљево) и Ђорђе Мијаиловић – Нова (дописник из Шапца). У разговору су учествовали и Предраг Вујанац – Блиц (дописник из Ваљева), Марко Лазић – ТВ Ваљево плус, Небојша Трифуновић и Слободан Пајић – Лозничке новости, Горан Петровић – (Лозница инфо) и Аца Перић – Портал 015 (Шабац).
Својеврсни увод у дебату била су сведочења новинара Ненада Кулачина који је у последње време изложен највећем броју претњи и Владимира Митрића, дописник Вечерњих новости из Лознице који је већ 18 година под свакодневном полицијском заштитом.
Ненад Кулачин изразио је дубоку забринутост због недостатка напретка у решавању бројних пријава. Пожалио се и на непостојање повратних информација о статусу поменутих случајева и предложио побољшања на том пољу како би у случају осуђујућих пресуда, могао јавно да похвали рад тужилаштва и прасвосудних органа. Кулачин је истакао да је „веома важно да имамо осуђујуће пресуде и сталне јавне осуде пошто смо константно изложени таквим претњама и коментарима. Моја деца и мајка виде претње. Мајка ми живи у Бору и има осамдесет година. Добила је претње силовањем. Претње су црвена линија која не сме да се прелази”. Кулачин је нагласио да је поред вербалних претњи изложен и СЛАПП тужбама – укупно три је поднео Александар Шапић, градоначелник Београда са укупним одштетним захтевом у износу од два милиона динара. „Истовремено, против њега није подигнута оптужница због изјаве током гостовања на једној телевизији да би нам исчупао срце када би нас срео на улици”. Кулачин се пожалио на недостатак солидарности међу новинарима и захвалио се АНЕМ-у, НУНС-у и Верану Матићу на подршци у вези са унапређењем сигурности његове породице и истакао потребу за разумевањем новинара који су изложени претњама и притисцима.
Владимир Митрић је говорио о животу и раду под полицијском заштитом која траје скоро две деценије. Нападач је, каже Митрић, након напада добио унапређење, а начелник полиције у Лозници се својевремено противио идеји да као новинар добије адекватно обезбеђење. Митрић се захвалио организацијама ОЕБС, АНЕМ, НУНС и УНС на подршци у праћењу његовог случаја и похвалио ефикасност тужилаштва у вези са случајем претњи које је добио пре две године.
Драгана Бјелица из УНСа је истакла неопходност информисања новинара о епилогу случајева које су пријавили док је Веран Матић најавио да ће на наредним састанцима СРГ бити разговора о ефикаснијем начину извештавања о статусу случајева у процедури као и о дистрибуцији пресуда новинарима.
“Неопходна је боља системска координација између полиције, тужилаштва и медија пошто ситуација није повољна”, закључила је и Исидора Ковачевић, новинарка која је четири године чекала информацију од институција у вези са пријавама поднесеним након што је њен лик освануо на потерницама широм Шапца. Ђорђе Мијаиловић, дописник Нове из Шапца, илустровао је мањак новинарске солидарности у овом случају подсетивши да ниједан локални медиј три године не извештава о нападима на Исидору Ковачевић и Ненада Кулачина.
Исидора Ковачевић је детаљно представила све проблеме са којима се суочавала укључујући и чињенице да није било ефикасних истрага и повратних информација од тужилаштва. Јелена Алексић, јавни тужилац ОЈТ Шабац напоменула је да је већи део претњ у надлежности Посебног тужилаштва за ВТК указујући на одређене чињенице везане за потернице којима је град био облепљен и поступак који се води против једног оптуженог у овом случају, који по речима новинарке Ковачевић „није могао да буде пронађен седам месеци иако је у то време био у затвору у Ваљеву.”
Славица Вујанац, новинарка из Ваљева, такође је нагласила да постоји недостатак колегијалности и солидарности међу новинарима и указала на потребу да се идентификују конкретне особе које у институцијама свој посао не обављају савесно и професионално, како би се проблеми унутар система ефикасније решавали.
Дарија Ранковић из Колубарских, илуструјући неефикасност система, обавестила је присутне да се и након четири године и даље не зна ко је обио просторије овог медија. На основу сопственог искуства базираног на скоро петнаест рочишта одржаних у Београду, предложила је премештање надлежности судова из Београда у друге градове који испуњавају услове попут Ваљева. Истакла је проблем недостатка солидарности међу новинарима, али је навела значај приметне подршке новинарских и медијских удружења.
Стеван Ристић из Асоцијације медија је констатовао како се поларизација мора некако превладати и предложио одржавање састанака новинара, тужилаца и полиције и без учешћа Сталне радне групе. Ристић мисли да ће на нападаче и насилнике деловати обесхрабрујуће ако се о таквим сусретима буде јавно извештавало.
Александар Момчиловић из Посебног јавног тужилаштва за високотехнолошки криминал указао је и како наше институције често зависе од међународне правне помоћи. Изнео је податак да су од шест пријављених случајева претњи Ненаду Кулачину, два добила судски епилог са осуђујућим пресудама. Констатовано је да суд који је те пресуде донео сноси одговорност што оштећени Кулачин није добио информацију о пресуди.
Снежана Јовановић, вф главног јавног тужиоца у ОЈТ Мионица, коментарисала је притиске по основу женског пола које је доживљавала Исидора Ковачевић. Јовановић је нагласила да су жене посебно осетљива категорија за коју тужиоци немају довољно слуха и подсетила је да постоји ново кривично дело које треба користити – полно узнемиравање из члана 182. КЗ и предложила да и оно буде обухваћено Општим обавезујућим упутством које је донела Врховна тужитељка.
Ненад Маринковић, јавни тужилац ОЈТ из Ваљева такође се заложио за неопходност промене Кривичног законика. Сматра да је потребно доградити и унапредити споразум којим је основана Стална радна група за безбедност новинара. Измене би требало базирати на позитивним примерима који су се стекли у пракси чиме би се унапредио рад и ефикасност у сарадњи тужилаштава, полиције и новинарских и медијских удружења.
Закључујући састанак, Веран Матић је нагласио да ће о свим предлозима разговарати са представницима тужилаштва и полиције у СРГ и да ће настојати да буду што пре спроведена у пракси која ће помоћи у борби против насиља над новинарима. ”Неопходно је отворити и дијалог са судијама о судској пракси, дужини трајања судских процеса у овим случајевим како би правда била и временски достижна.” Подсетио је да ће у априлу бити четврт века од убиства Славка Ћурувије, да се још чека коначни судски епилог, као и да после пет година суђења ускоро почиње заседање већа Апелационог суда у случају паљења куће новинара Милана Јовановића.
Током прошле године овакви састанци су одржани у Београду, Чачку, Новом Пазару, Суботици, Панчеву, Новом Саду и Нишу са идејом упознавања новинара и медијских радника са механимима заштите који им стоје на распологању. Поред састанка, они подразумевају рад бесплатне, 24-часовне СОС Сигурне линије (0800 100 115) за пријављивање случајева угрожавања безбедности новинара, коришћење информативне интернет странице и мобилне апликације „Безбедни новинари“ као и тренинге за унапређење безбедности новинара које држи новинар, тренер, уредник и некадашњи директор Центра за истраживачко новинарство Бранко Чечен. Поменути тренинг одржан је у Шапцу након састанка Сталне радне групе за безбедност новинара и промоције месечног медијског мониторинга АНЕМ-а.
Sastank SRG u Šapcu. Autor fotografije: Miroslav Janković
Саопштење за јавност АНЕМ/Јавни сервис
