U novosadskom Radio kafeu održana je tribina u organizaciji Novog Optimizma „Gari u ogledalu – kuda dalje Novi Sade?“ sa ciljem da se preispitaju pozicije svih aktera u protestnim okupljanjima na Šodrošu kao i kratkosežni ali i dugosežni rezultati građanskih pobuna u Novom Sadu.
Povod za razgovor bilo je obeležavanje dve godine od početka organizovanog otpora gradnji Novog Sada na vodi artikulisanog u neformalnoj grupi „Vidi, Gari, ne može!“, ali i aktuelni protesti zbog izgradnje mosta na Dunavu na Šodrošu koji je ujedno i početak sprovođenja nakaznog urbanističkog rešenja „Novi Sad na vodi“.
Učesnici razgovora su pojedinci koji su bili deo protesta na Šodrošu od septembra 2020: muzičar i strip autor Igor Lečić (Milan Dog); novinarka Branka Opranović; novinar i predsednik NUNS-a, Željko Bodrožić; novinar i urednik portala Znaš Ti Zašto Igor Mihaljević; Branislav Grubački Guta, osnivač Novog Optimizma. Razgovor je vodila reporterka N1 Ksenija Pavkov.
Branislav Grubački rekao je da je sad vreme da se razmišlja o lokalnim i pokrajinskim izborima koji su za godinu, odnosno, dve godine, jer su se pojavile nove stranke koje su veoma agilne u Novom Sadu.
„Predstoje nam previranja. Novi Sad je u fokusu preseka raznih interesa i potencijalnog urbanističkog zločina. Mislimo da je pravo vreme da se stavi prst na čelo da se vidi da li je gari za penziju, da li su nove metafore u opticaju, postoji li tradicionalni novosadski duh koji oličava gari, gde su mladi ljudi u odnosu na te činjenice, gde je ostatak srednje klase, šta ona misli i kako misli da prevaziđe ove teme“ rekao je osnivač Novog Optimizma.
Kada je reč o mladima Grubački je poručio da su oni ti koji mogu pomoći Novom Sadu, i poručuje im, tim mladim ljudima koji kampuju na Šodrošu, da se organizuju, u stranke ili Pokrete, i da je neophodno da se artikulišu u nešto što je sposobno da napravi prevrat, kako bi posle tog prevrata mogli da budu kvalitetna i kredibilna pozicija.
Iako je pre dve godine slogan “Vidi, gari, ne može” postao simbol borbe protiv tzv. projekta “Novi Sad na vodi”, na tribini je ocenjeno kako deluje da ipak “gari može”, odnosno, da je počelo “betoniranje” Šodroša.
Kao jedan od najvećih nedostataka borbe protiv ovog projekta novinar Igor Mihaljević izdvaja nedovoljan broj mladih na Šodrošu. Kako kaže, “mladima nije dat dovoljan razlog da tamo dođu i nije im ulivena nada da se za to vredi boriti“.
“Oni bi bili tamo ali im ne pada na pamet da dođu jer koliko puta su do sada bili izvozani? Taj gari o kome pričamo se pravi 30 godina. Sad nemamo vremena za to. Hajde da vidimo kako da animiramo ljude da dođu tamo. Aktivirajte mlade, to je moja poruka” naveo je Mihaljević.
On je istakao i da trenutno ne postoji “tolika” katastrofa da bi se desila promena kao što je to bio slučaj u vreme Slobodana Miloševića. Dodaje da je svaki treći stanovnik Srbije funkcionalno nepismen i da ne može da prepozna manipulaciju kojoj je svakodnevno izložen, pa stoga i ne čudi zašto na protestima nema više ljudi.
Na položaj mladih osvrnula se i moderatorka tribine, novinarka Ksenija Pavkov koja je rekla da su mlađe generacije sve konzervativnije, i da je mlađi svet sve religiozniji, kao i da je društvo generalno postalo religioznije, budući da su takve vrednosti utkane u školski sistem.
Prema njenim rečima, jedino novinari i aktivisti imaju prave informacija o tome šta se zapravo dešava, ali ne i obični ljudi, koji neretko nisu zainteresovani za dnevno-politička dešavanja.
Značajnu krivicu za trenutno stanje novinar i predsednik NUNS-a Željko Bodrožić vidi u medijskoj blokadi, ali da je, osim toga, potrebno baciti i Novo Svetlo na novosadskog garija koji je od 2000. do 2016. godine bio „uljuljkan“.
„Svaki se gari provukao, pomogao mu je ligaš ili demokrata, a onda su došli tipovi koji su došli na to plodno tle da naprave pomor. Iskoristili su ono što su njihovi prethodnici, koji su sve to isto tiho radili, i uprkos obećanjima nakon 2000. godine. Sada se gari pita, kada je dogorelo do nokata, što je ovaj tu, ko s kim neće, ko je gde, i cela ta smeša rezultat je toga da smo se kroz nekoliko godina vratili na početak“, naglasio je Bodrožić.
Novinarka Branka Opranović ističe da je krajnje vreme da se počne “praviti” gari i da sa tim treba početi što pre, aludirajući da “takvu decu treba stvarati” i “pripremati revoluciju”, te sama borba mora imati dva pravca, onaj koji je prisutan na Šodrošu, ali i tihi, ilegalni.
„Zna se kako se to radi, mic po mic pa se za neko vreme, pet, deset, sto godina dođe do nečega. S bandom radikalskom moraš radikalno, raščistiš, pogledaš, ko kome predaje veronauku, građansko, pa pitaš. Sad svi pričamo i konstatujemo situaciju, Hajde da se dogovorimo o tome da vidimo šta će se raditi, nekakav plan, a ne samo da konstatujemo situaciju“, dodala je Opranović.
Za muzičara i crtača stripova Igora Lečića poznatijeg kao Milan Dog, nedostatak mladih na protestu je posledica njihovog “sistemskog desničaranja”. Klinci od 14-15 godina sa kojima je nedavno razgovarao, dodaje, su svi desničarski nastrojeni.
“Oni u dvorištu mog gitarste pričaju ko je veći vojskovođa – Ratko Mladić ili Dušan Silni. Pitao sam jednog klinca hoćeš da te naučim da sviraš gitaru a on me pita – a što? Društvo je naštimovano desničarski. Ta deca ne mogu ni drugačije da odrastaju nego desničarski. Ako ne intervenišeš, oni će biti desničari”, navodi Lečić
On smatra da se s decom ne razgovara dovoljno, zbog čega oni onda izražavaju homofobne stavove iako ne znaju da objasne zašto mrze geja. Smatra da su mladi bez sopstvene volje i želje prinuđeni da razmišljaju tako, kroz društvo, sistem, veronauku.
“Toga se bojim. Trideset godina se bojim da ta dece neće biti onakva kakvu mi očekujemo. Da li za dve godine, kada nam slede pokrajinski izbori, imamo vremena da napravimo neku novu decu, mislim da je to nemoguće…”, rekao je Lečić.
Iz publike reč je dobila i aktivstkinja Olivere Radovanović, i rekla je kako prognoze nisu optimistične i kako svi koji ulaze u ovu borbu moraju biti spremni na “posledice” i “žrtvu”.
“Poznajem Novi Sad, živim ovde 70 godina. Ovo je provincija. Nemojte o sebi misliti previše dobro. Sve ovo je rezultat našeg provincijalizma”, istakla je ona.
Dodaje da je školstvo namerno slomljeno, pa ovakvo društvo može da se izleči ako ide korak po korak napred, svaka generacija kroz taj korak može “kroz 150 godina da napravi neki pomak”.
“Ovo nije optimistično ali je realno. Ja imam jedan san – da sva ta mlada lica ne budu besna, da budemo uljudni, pristojni, da se latimo knjige i učimo, da se obraćamo jedni drugima sa hvala, molim, izvolite i kako ste. Da Novi Sad bude grad zelenila, grad mladih ljudi koji imaju perspektivu da odgajaju svoju decu ovde, a ne da im pogled bude stalno uperen preko granice. To je moj san. Da li je taj san samo moj, optimističan? A da li smo mi spremni na žrtve, pogledajmo se u oči? Da li smo spremni na žrtve? Ja jesam”, zaključila je Radovanović.
Reč je dobila i novinarka i aktivistkinja Vera Šoti koja se osvrnula na trenutne proteste koji se odvijaju na Šodrošu.
“Sedam dana Novosađani dobijaju batine od policije. U nedelju je jednoj devojci polomljen nos policijskim štitom. Aktivisti su hapšeni. To mora biti okidač i inicijalna kapisla za revoluciju. Taj slomljeni nos, ona baka Ruža koja stoji ispred kordona, penzionisani vojni pilot i mladi aktivisti koji su uhapšeni. Oni će most sagraditi a mi moramo biti svesni posledica i pronaći tu inicijalnu kapislu za borbu”, izjavila je Šoti.
