Од 5. новембра Србија више нема тело које доноси одлуке о електронским медијима јер је тог дана садашњим члановима Савета РЕМ-а мандат по сили новог Закона истекао, док процедура за избор нових чланова Савета још није покренута.
Рад РЕМ-а у последњих 10 година обележили су бројна кршења закона и скандали, а Слободан Цвејић, бивши члан Савета Регулатора, оцењује њхов посао као класично фингирање институционалне праксе. Раде Вељановски, професор ФПН у пензији каже за Досије о медијима да за деценију рада, РЕМ није ни приближно остварио своје законске функције.
Жмурење на кршење закона комерцијалних телевизија, кршење сопствених правилника, пословника и закона, неефикасност, политизација, нетранспаретност рада, само су неки од „достигнућа” рада Савета РЕМ-а у последњих десет година. Иако је тешко доделити Оскара за највећи фаул у овако жестокој конкуренцији, победу односи чињеница да је на неки начин Савет РЕМ-а успео да укине сам себе. Јер, правно гледано, према новом Закону о електронским медијима (ЗЕМ), СаветРегулатора од 5. новембра ове године, више не постоји.
Истине ради, за последњи пропуст РЕМ декларативно није крив – јавни позив за нове чланове Савета требало је да распише скупштински Одбор за културу и информисање, још у мају (најкасније у августу) у складу са новим ЗЕМ-ом, усвојеним прошлог октобра. Међутим, у јулу чланови Савета поднели су Уставном суду иницијативу за оцену уставности баш тог члана Закона, што је власти био одличан изговор за нерасписивање јавног позива. Како је министар информисања Дејан Ристић у септембру изјавио, то се неће десити док се не заврши поступак пред Уставним судом. Да једно с другим нема везе сведочи и Владана Јараковић, из правног тима организације ЦРТА, која каже да поднета инцијатива за оцену уставности не одлаже примену ЗЕМ-а.
Због тога што није покренула инцијативу на време за избор нових чланова Савета, четири организације – Славко Ћурувија фондација, ЦРТА, НУНС и НДНВ, поднели су почетком новембра кривичну пријаву против Невене Ђурић, председнице скупштинског Одбора за културу и информисање.
Чланови Савета РЕМ-а издали су саопштење да од 5. новембра, више не обављају своју функцију, а председник Србије обавестио је јавност да ускоро почиње процес избора нових чланова Савета Регулатора.
Кршење закона и манипулација РЕМ-а
Према мишљењу Радета Вељановског, професора Факултета политичких наука у Београду, и креатора бројних закона у области електронских медија, као и члана радне групе за израду новог Закона оелектронским медијима, РЕМ није ни приближно остварио своје законске функције.
„Он је у само неким формалним аспектима остваривао своју функцију у том смислу што се бавио издавањем дозвола за одређене зоне покривања, што је издавао упутства пружаоцима медијских услуга, ту и тамо примењивао одређене санкције за незаконита понашања емитера, али то су биле спорадичне ствари. Генерално уопште не постоји конструктиван допринос регулатора у смислу једне позитивне, продемократске, проевропске, трансформације медијског система Србије посебно у погледу понашања електронских медија. Они апсолутно нису нимало допринели да се више поштују закони, да се поштују професионлни, етички и стандарди европског регулаторног оквира, да се инсистира на медијском плурализму садржаја, на недискиминаторности, да у медијима постоји критичко мишљење, да се елиминишу говор мржње, све што су главне улоге РЕМ-а“, објашњава Вељановски за Досије о медијима.
Цвејић напомиње да је током последњих десет година Савет настојао да себи одузима ингеренције и да, како каже, не узнемирава најмоћнију медијску кућу (Пинк) која доноси око половине прихода РЕМ-а.
С том оценом се слаже и Владана Јараковић, која за Досије о медијима каже да у читавом периоду свог ункционисања, РЕМ није поступао као чувар јавног интереса, фаворизујући партикуларне интересе пружалаца медијских услуга на штету заштите јавног интереса у области електронских медија.
„Један од кључних проблема је суштинско неразумевање значаја медијског регулатора у демократском друштву. РЕМ себе доживљава као сервис за издавање дозвола и наплату накнада док читав спектар регулаторних овлашћења уопште не користи. Обрнуто улози коју је сам себи доделио, РЕМ би требало да буде чувар слободе изражавања који има кључну улогу у очувању и промоцији слободе и плурализма медија“, сматра Јараковић.
Независност рада Регулатора годинама се доводи у питање, што се пре свега односи на поступак именовања чланова Савета. Анализа рада РЕМ-а од 2017. до 2020. Славко Ћурувија фондације, показала је да је Савет радио углавном у непотпуном саставу, јер се процедура за избор нових чланова није поштовала. Последица свега тога је, како се наводи у анализи, да је Савет дужи период функционисао само са шест уместо девет чланова, као и да су већину у таквом сазиву Савета чинили чланови предложени од државе, што је проузроковало да је већина одлука у периоду од 2017. до краја 2019. доношена једногласно.
Та пракса се накратко променила када су чланови Савета постали Слободан Цвејић и Јудита Поповић, који су уложили напоре да се област електронских медија доследно регулише и рад Регулатора учини транспарентијим.
Битке су се водиле на свакој седници, подношене су нове инцијативе, а одлуке у корист емитера или државе било је тешко усвојити. Записници су постали садржајнији, рад Регулатора транспарентнији и, између осталог, Цвејић и Поповић су били доступни за медије. И поред добре воље, политичка је била јача, те су у борби са ветрењачама и Цвејић и Поповић изгубили – дали су оставке.
Цвејић каже да је било очигледно да до деполитизације Савета РЕМ-а неће доћи, али да је било потребно (као и сада) сменити не само Савет, него цео РЕМ.
“ Одговорнима за злоупотребу овог важног регулаторног тела забранити на 10 година запошљавање у јавном сектору због угрожавања општег интереса и неодговорног обављања функције“, сматра Цвејић.
Након оставки Цвејића и Поповићеве, идила нерада и доношења једногласних одлука по мери комерцијалних емитера је настављена. Савет је у том маниру и завршио мандат, доделивши у самом финишу мандата, 1. новембра, регионалну дозволу за емитовање програма, ником другом него телевизији Информер, екранизованој верзији таблоида Информер.
Богата колекција скандала и пропуста
Много је примера током последње деценије рада Савета РЕМ-а када су Пинк, и друге телевизије са националном покривеношћу биле „помиловане”. Један од најважнијих је свакако поновна додела дозвола за национално покривање комерцијалним телевизијама 2022, које се нису придржавале програмских лабората на основу којих им је раније додељена дозвола за националну покривеност.
„Намера РЕМ-а јесте да истим телевизијама продуже трајање и у свему томе се види огроман број индиција да су они у потпуној спрези и са влашћу и са том медијском бизнис сфером, највећим комеријалним медијима“, истиче Раде Вељановски.
Поновном доделом националних дозвола ТВ Пинк, ТВ Прва, ТВ Хаппy и Б92, РЕМ је према речима Владане Јараковић, занемарио читав низ повреда закона које су у периоду важења претходне дозволе правиле ове телевизије и заправо их наградио продуживши привилегован положај који имају на тржишту као имаоци дозволе за национално покривање.
Она подсећа на изјаву председнице Савета из јула 2022, приликом представљања подносилаца пријава за дозволе, када је истакла да сви кандидати имају исте стартне позиције и да „оно што се дешавало последњих 16 година не постоји“.
„Ова изјава, изречена са позиције ауторитета у Савету, представила је директан позив осталим члановима на кршење одредаба Закона о електронским медијима и Правилника о минималним условима за издавање дозволе који јасно прописују на који начин РЕМ цени претходно понашање оних ПМУ који су већ имали дозволу. Накнадно расписивање конкурса за доделу пете дозволе, који упкос давном протеку законских рокова и још увек није окончан, демонстрација је злонамерног изигравања читавог низа прописа“, оцењује Јараковић.
Последњих година РЕМ је све мање транспарентан и ефикасан, све чешће у служби власти и комерцијалних емитера. Медији и јавност јако тешко долазе до информацијама о раду РЕМ-а јер чланови Савета никако или веома ретко комуницирају са новинарима из независних медија, записници са седница који се објављују месецима касније су све штурији, позиве на седнице новинари не добијају, те је рад РЕМ-а обавијен велом тајне.
Као најтеже кршење прописа, Владана Јараковић додаје и изостанак контроле изборних кампања; неизрицање мера за тешке повреде закона (од краја 2021. до краја 2023. Савет РЕМ-а није изрекао ниједну меру телевизијама са национаном покривеношћу); додељивање дозвола за емитовање компанијама у власништву Телекома, које је до доношења новог Закона о електронским медијима у новембру прошле године, била незаконита.
Професор Вељановски додаје још један важан пропуст РЕМ-а, а то је кршење Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) у делу поштовања плурализма и елиминисања монопола. Наиме, ЗЈИМ забрањује медијски монопол, када се, како наводи професор, исти политички ставови истовремено промовишу у већем броју медија, а РЕМ на то не реагује (када се на пример интервју са председником републике истовремено преноси на 80 телевизија)
Када је реч о ефикасности, само ове године, РЕМ је направио неколико тешких пропуста. Због кашњења у процедури за конкурс за издавање регионалних дозвола, медијима је 7. марта истекла дозвола за емитовање, те су од тада до 1. новембра, када су дозволе коначно додељене, приказивале програм без дозволе. Такође, РЕМ је донео нови Правилник о условима и критеријумима за издавање дозволе за пружање медијске услуге у којем није предвиђена ранија обавеза телевизија са националном фреквенцијом да емитују дечји, научно-образовни, документарни, и културно-уметнички програм. Надаље, РЕМ још није објавио извештај о мониторингу телевизија са националном фреквенцијом током предизборне кампање за изборе одржане у децембру прошле године, у чијим програмима су према писању Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС) апсолутно доминирали напредњаци.
Последице несавесног рада РЕМ-а
Деценија несавесног рада Регулатора оставља далекосежне последице по грађане. Владана Јараковић наводи да тиме што Регулатор није користио све расположиве механизме из своје надлежности како би обезбедио законитост рада пружалаца медијских услуга, РЕМ је омогућио пристрасно извештавање, посебно током изборних кампања.
„Селективним објављивањем информација, кршењем законских рокова за доношење одлука и онтинуираном промоцијом само једне политичке опције, Савет РЕМ-а је допринео нарушавању равноправности у приступу информацијама, што директно утиче на способност грађана да доносе информисане одлуке. На овај начин, РЕМ је створио услове у којима се нормализује једноумље и ограничава политички плурализам“, упозорава Јараковић.
Начин рада Регулатор погубан је за различите аспекте друштвеног живота, напомиње Цвејић и додаје да је кључно то што заштићени медији који бесомучно спроводе кампању за владајући режим, промовишу културу насиља, друштвених подела и сукоба, примитивизма и неодговорности.
„За мене лично најболнији је пораз који смо доживели са мајским трагедијама из 2023. године, јер сам пре тога, у време борбе за ограничавање времена емитовања ријалити програма, указивао да отворена промоција насиља у ТВ програмима води ка порасту насиља у друштву и непредвидим последицама. Ово, наравно, није једини узрок ових трагедија, али је један од важнијих јер креира општу атмосферу у друштву и за њега су много одговорни чланови Савета и руководства РЕМ-а који су образлагали статус qуо и гласали да се ништа не мења“, напомиње Цвејић.
Када је у питању будућност, Цвејић сматра да ће ситуација са РЕМ-ом у основи остати иста, докле год доминантан ауторитарни образац политичке културе остављају довољно простора да руководство канцеларије у служби РЕМ-а омогући безболну транзицију на нови закон са очуваним механизмима дистрибуције моћи на медијској сцени.
Тек, како закључује, озбиљнија политичка промена и спровођење лустрације и евентуално кривично гоњење оних за које би се доказало више од опструкције рада регулаторног тела могло би да нас колективно отрезни и постави на исправан развојни колосек.
Чекање исхода судских поступака као изговор
Последњих година РЕМ свој рад опструише сопственим тумачењима права и одбијањем да ради док се одређени поступци налазе пред судом. Најпре је додела пете дозволе за националне покривање стопирана јер је председница Савета РЕМ-а изјавила да ће се о томе одлучивати када се заврши судски спор који је Нова С покренула против Регулатора. Недавно је јавност сазнала да РЕМ неће одлучивати ни о санкцији телевизији Пинк због објављивања експлицитног снимка народног посланика Ђорђа Микетића, док се не заврши судски поступак који је Микетић поднео против Пинка. И последњи покушај манипулације када су чланови Савета РЕМ-а поднели иницијативу за оцену уставности члана закона који предвиђа њихову смену, чиме су уз помоћ Народне скупштине блокирали спровођење закона. За све наведене ситуације, правници наводе да не постоје објективне околности које спречавају Савет РЕМ-а односно скупштину да раде свој посао у складу са законом.
karikatura: Dušan Petričicć
Досије о медијима, Ивана Предић Нунс
