Еколошки покрет „Оквир живота“ из Мионице у протеклом периоду адаптирао је кућицу која ће бити намењена квалитетном очувању старих сорти семена, којих већ сада има више од 400. У овој кућици налазе се семена тикви, парадајза, паприке, али и неке заборављене биљне врсте попут боба, граха пољака и леблебије.
„Оквир живота“ скоро читаву деценију чува старе сорте семена воћа и поврћа. Да би чувано семе било што квалитетније, морали су да направе простор за његово чување. Према речима Иване Петровић из овог покрета, ако имате где да чувате семе на квалитетан начин и ако је оно на безбедном, онда сте у томе успели.
„Ми имамо увек имамо резерву семена за све оне којима сетва и садња не успе, што је јако битно да бисмо што дуже живели и одржавали ову идеју“, додаје она.
Оно што планирају у наредном периоду јесте пре свега да покрију три важне области, а прва је заштита и промоција старих сорти
„То је оно што смо и до сада радили, то су мапирања старих сорти и њихова идентификација. Трагамо и даље за семенкама, виримо и даље по баштама и умножавамо та семена“, објашњава.
Други аспект је, додаје, научни јер желе да као научници допринесу сазнањинама о старим сортама. Трећа фаза је рад са произвођачима.
„Донекле рад са произвођачима је истовремено и рад са потрошачима. Зашто да купимо те сорте, зашто су оне нама потребне? Зашто неко ко производи старе сорте би требало то да ради? Ми смо мало истражили те примере агробизниса у свету и закључили да су старе сорте изузетно актуелне и да њихово време тек долази“, истиче Петровићева.
На пасошима детаљи о настанку и узгоју сваке сорте
Старе сорте које се налазе у новом простору су углавном ретке које се углавном не могу наћи тек тако. Битна ствар јесте да свака врста у овом кутку има свој пасош односно податке који су детаљни. Сем тога, ту се налази и мали хербар воћних врста где се налазе узорци листова.
„Некад није битно знати само која је врста у питању, на пример пасуљ, него како је тај пољопривредник ту сорту гајио, јер ако пропустите тај важан детаљ, неће вам успети гајење. Такође, јако је нам је битно где је сорта настала, где се одржавала јако дуго, зато што је свака сорта прилагођена микроклиматским условима у којима се развијала тако да паприка из Пирота никада не може бити истог укуса као када се гаји нпр у западној Србији“, додаје она.
У кућици се налазе још нова семена која су пристигла, која тек треба да добију свој пасош.
„Највише имамо тикви и пасуља, ту су наравно парадајз и паприке, бораније и тако даље, али имамо и неке врсте које су запостављене, биљне врсте, а које смо некада јели. На пример пре открића Америка, пре доласка пасуља, паприке, парадајза, бундеве, као што су боб, грах пољак, леблебија и слично“, каже.
Стратешки планови за успешну будућност
Пројекат “Твоје место у Србији” их је створило као организацију. Кроз систем подршке су, захваљујући заједничком планирању, постали тим, те могу да неке ствари које желе да раде, тек сада имају капацитета да их ураде.
„Раније смо имали добру вољу, али тек сада имају јасан план, тек сада можемо говорити у правом смислу о еколошком покрету ‘Оквир живота’ у смислу као организације. Грађани су изузетно заинтересовани, те мора рећи да је јако захвална медијима који су томе и допринели“, додаје она.
Сем тога, захваљујући пројекту “Твоје место у Србији” успели су да направе стратешко и финансијско утемељивање свог удружења.
„То значи да смо дефинисали куда идемо, шта желимо да постигнемо дугорочно и на који начин да то постигнемо тако да је наш план зацртан за неких пет, па чак можемо слободно рећи и десет година. Такође смо спровели и селекцију и обуку координатора локалних банака семена. У питању је био отворен позив у коме смо позвали све заинтересоване да нам се обрате и да се пријаве на обуку“, додаје она.
Предност због специфичности теме имали су људи из пољопривредне струке, тако да су на крају селекције и обуке промовисали девет координатора односно успоставили су сарадњу са девет физичких и правних лица. Они ће такође чувати старе сорте воћа у Србији, свако на свој начин и у складу са својим капацитетима.
Велику захвалност, кажу, дугују и медијима. Петровићева каже да су захваљујући њима грађани препознали рад еколошког покрета, те је заинтересованост грађана велика, што старије популације, то и млађе, што овај покрет посебно радује.
Фото: А.Ђ/МРЦН
