Удружење професионалних издавача Србије (УПИС) изразило је незадовољство због кашњења у објављивању резултата Откупа књига из 2022. године за јавне библиотеке, због кршења процедуре у којој је Откуп спроведен и због неприхватљивих резултата Откупа.
Издавачи су у саопштењу навели да сматрају да последице због кашњења у објављивању резултата Откупа трпе и библиотеке и издавачи, а најпре читаоци који користе услуге јавних библиотека и до којих књиге стижу са закашњењем од годину дана.
Додаје се и да УПИС протестује због тога што је Министарство културе променило модел Откупа усред процедуре Откупа.
„Иако је УПИС, самостално или заједно с другим издавачима и њиховим асоцијацијама, у протеклом периоду а последњи пут почетком ове године на састанку у Народној библиотеци Србије, захтевало да се унапреди постојећи модел Откупа књига. Састанку су присуствовали државни секретар, помоћник министра са саветницима, управник Народне библиотеке са сарадницима и представници свих издавачких асоцијација. У више наврата представници издавачких асоцијација писмено су предлагали решења и прецизно именовали неопходне промене. Уместо да испуни обећање и унапреди услове и процедуру откупа, Министарство културе је уназадило, односно срушило постојећи модел. Одлуком да у Комисији за Откуп буду искључиво представници неколико библиотека и администрације створен је амбијент неприкривеног сукоба интереса“, наводи се у саопштењу.
Као су подсетили, постојећи модел Откупа подразумевао је двостепено одлучивање. На основу предлога Комисије, која би требало да буде састављена од независних стручњака из различитих области на које се Откуп односи (од књижевности и књижевности за децу и младе до историографије, психологије, социологије или филозофије), избор књига у другом степену врше саме библиотеке. „Уколико и у првом и у другом степену одлуку доносе библиотекари – двостепено одлучивање је потпуно сувишно. Искључивање независних стручњака потврђених у својим професијама и у нашој савременој култури несумњиво је утицало на резултате Откупа којима нико објективан не може бити задовољан“, истиче се у саопштењу.
„Улога библиотекара јесте важна у погледу заштите и преношења писаног наслеђа, у погледу афирмације потврђених вредности и програмских активности у својој средини, али се евалуација књига из области књижевности и хуманистике не може и не сме свести само на мишљење библиотекара које често може бити изнуђено. Библиотеке су у процедури Откупа страна у поступку. Као што у Комисији за Откуп не треба да буду издавачи, из истих разлога не треба да буду ни библиотекари.“
УПИС сматра да, попут других конкурса Министарства културе, ни на Конкурсу за Откуп књига не могу да учествују јавне установе.
„Војводина у привилегованом положају“
Пажљива анализа резултата Откупа показује забрињавајућу слику стања ствари, сматра УПИС.
„Огроман број књига које су препоручене за Откуп представљају поновљена издања која већ одавно, у различитим издањима, постоје у јавним библиотекама. Да ствар буде гора, многа од тих поновљених издања одлуком Комисије наћи ће се у свим библиотекама у Србији. Комисија је у свом раду фаворизовала сабрана и изабрана дела, која су такође већ присутна у различитим издањима у библиотекама, као и тзв. „скупе књиге“ којима је изгледа висока цена најбоља препорука. С друге стране комисија није ставила на листу за Откуп најновије књиге домаћих и страних аутора из области филозофије и теорије, као и из осталих области науке.“
Када се погледају посебно препоручене књиге (књиге са звездицама), очигледно је да су на Откупу фаворизовани издавачи по географском и политичком кључу, што је у потпуности неприхватљиво и угрожава смисао културе, додаје се.
Војводина као регион је по издавацком и ауторском присуству, додаје се, у колицини препорука недвосмислено у привилегованом полозају у односу на друге делове Србије. Стартне позиције одређеног броја учесника на тржишту тиме су а приори узурпиране, а одређени учесници су су постављени у привилегован положај.
„Не сматрамо да нашим захтевом за обезбеђивање равноправности позиција издавача, аутора и наслова на тржишту треба несто одузети тренутно привилегованима већ да се стручно заступа једнакост и равноправност тржишних услова у којима су сви у позицији привлегованих. Сматрамо да правична и правилна географска расподела мора почивати на пропорционалном учешћу професионалних издавача и подршци унапређењу квалитета откупљених наслова на целокупној теритрији Србије.“
УПИС наглашава да су на овом Откупу посебно рђаво прошле књиге из политичке теорије и критичке историографије, као и књиге савремене домаће књижевности. На основу резултата Откупа потпуно је видљиво да су они који су доносили одлуке, почев од Комисије па до великог броја библиотека, потпуно игнорисали мишљење стручне јавности и научне и књижевне критике, потом стручне и књижевне награде, као и укупну постојећу рецепцију великог броја значајних књига објављених у издањима различитих издавача у 2022. години.
„Од лоших критеријума гори су само недоследни критеријуми“
Осим очигледне пристрасности у погледу појединих издавача и аутора, оцењује УПИС, ниједна друга доследност у примењивању критеријума не може се утврдити на основи резултата Откупа књига из 2022. године.
„Овакав Откуп књига није у интересу ни одговорних библиотека ни професоналних издавача. Још је важније што он није у најбољем интересу ни читалаца ни савремене српске културе. Овакав Откуп не подржава продукцију већ репродукцију, не подржава квалитет већ популистичке садржаје и сналажљивост и клијентелизам као принцип, не оснажује иновативност, већ објављивање књига наменски припреманих за Откуп које иначе не постоје на тржишту књига у Србији. Резултати и методологија Откупа показују да Откуп више није инструмент културне политике већ оруђе замагљене корупције. УПИС истиче да је то озбиљно упозорење за које мора бити заинтересована наша културна јавност.“
УПИС сматра да је неопходно кроз отворену јавну расправу уз присуство министарке за културу и њених сарадника доћи до транспарентне процедуре Откупа књига за јавне библиотеке, засноване на проверљивим и утемељеним критеријума, као и интересима наше савремене културе, закључује се у саопштењу.
Foto N1
