У ЕУ документу „Будућност европске конкуретности“ главни проблем јесте доминација Кине, пре свега у сектору енергетике, рударства, дигитализације и заостајање за САД. Према мапи, у оквиру борбе за енергетску независност од Кине у Србији су мапирана четири рудника бакра/кобалта и један лиитијума. Реч литијум се помиње 46 пута.
Европа пред собом има неколико проблема или како се популарно каже „изазова“ са којима мора да се суочи ако жели да задржи конкурентност на глобалном тржишту.
Проблем број један јесте доминација Кине, пре свега у сектору енергетике, рударства, дигитализације. Осим Кине, као конкурент се помињу и Сједињене Америчке Државе (САД). На мапи где се виде рудна налазишта ван Европске уније, на територији Србије су уписана четири рудника кобалта/бакра и један литијума. У Македонији су наведена три рудника бакра/кобалта.
У Немачкој се налазе два, а највећа „гужва“ је у на граници Шпаније и севера Португала, као и на подручију Аустрије, пише Н1.
У анализи коју је написао некадашњи премијер Италије Марио Драги најављен је раст продуктивности, даља стагнација социјалне државе, велике инвестиције од 800 милијарди евра, заједничке ЕУ набавке у домену одбране и даља интеграција тржишта капитала и трговине.
У извештају се наводи да долази до промене глобалне парадигме и да се чини да ера убрзане светске трговине пролази. Компаније из Европске уније суочавају се са већом конкуренцијом из иностранства и са мањим приступом иностраним тржиштима.
Налазе извештаја председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен уврстиће у приоритете рада Европске комисије у наредних пет година, преноси овај лист.
„Геополитичка стабилност опада, а наше зависности су се претвориле у наше рањивости“, стоји у извештају, а преноси Фајненшал тајмс (ФТ).
„Нећемо моћи да финансирамо наш социјални модел“
Према различитим сценаријима попут Међународне агенције за енергију, потражња за чистим енергетским технологијама ц́е се увећати између два и три пута до 2030. године.
До 2040. године предвиђа се да ће сваке године радна снага у Европској унији да се смањује за два милиона људи, те је потребно ослонити се на продуктивност како би се убрзао раст.
„Уколико Европа не постане продуктивнија, биће принуђена да бира. Нећемо моћи истовремено да постанемо лидери у новим технологијама, узор климатске одговорности и независтан играч на светској сцени. Нећемо моћи да финансирамо наш социјални модел. Мораћемо да смањимо неке, ако не и све наше амбиције“, пише Марио Драги у уводу извештаја.
Извештај је идентификовао три области у којима треба да се предузму акције за одрживи раст.
Прва је сустизање Кине и САД у области иновација, пре свега у напредним технологијама.
Сарадња са Кином је најбоље решење, али…
Друга област је заједнички план за декарбонизацију и конкурентност. Како се наводи у извештају, најјефтинији начин на који ЕУ може да стигне до овог циља јесте да се ослони на увоз ових технологија из Кине. Међутим, наводи се даље, конкуренција из Кине, која има државну подршку, представља претњу европској чистој технологији и аутомобилским индустријама.
Трећа област у којој треба предузети кораке, према извештају, јесте повећање сигурности и смањивање зависности, на пример у области критичних сировина и дигиталне технологије.
Кина има доминантну позицију у глобално вађење ретких руда са 68% глобалног тржишта. Поред тога, Кина задржава доминантну улогу у производњи графита са 70% глобалне производње.
Ограничен напредак ЕУ је постигнут у диверзификацији глобалних извора снабдевања последњих година. У поређењу са ситуација пре три године, удео прва три произвођача у 2022. или остаје непромењен или се повећао даље, посебно за никл и кобалт.
Кина држи пола постројења за прераду литијума
Што се тиче рафинирања, тржиште је временом постало још више концентрисано, где Кина држи половину свих планираних литијумских хемијских постројења, Индонезија скоро 90% планираних постројења за прераду никла, а кинеске компаније поседују 15 од 19 рудника бакра и кобалта у Демократској Републици Конго где се налази 70 одсто светске производње.
Концентрација тржишта и ограничена диверзификација посебно су критични у контексту извозних ограничења.
Опширније прочитајте на Н1.
