Председник Удружења самохраних родитеља Лесковца Тате и Маме У-ТиМ, Миодраг Станковић, за оснивање СОС канцеларије за помоћ жртвама насиља добио је од града Лесковца 250.000 динара.
Свакако да би ово била позитивна вест за поздравити, да Станковић није већ два пута правоснажно осуђен за почињено насиље у породици.
Наиме, Станковић је 2016. години два пута правоснажно осуђен за почињено насиље у породици на три месеца условне казне, као и пет месеци затвора или условне казне јер је приликом једног од напада на жртву користио оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тешко повреди или тешко наруши здравље жртви.
Новинари редакције портала Решетка дошли су до ових података из казнене евиденције после чега је Мрежа Жена Против Насиља реаговала саопштењем на информацију да нови СОС телефон за жртве насиља у Лесковцу оснива поменуто Удружење самохраних родитеља “Тате и маме”.
“Сматрамо да је оснивање новог СОС телефон за жртве насиља које би у Лесковцу водило поменуто Удружење самохраних родитеља “Тате и маме” не само несмотрено и лаички, већ може да буде због недостатка експертизе и недовољног и нејасног разумевања проблема потенцијлно штетно по жртве породичног и насиља према женама. Ми као женске организације не оспоравамо да и друга удружења могу да се боре против наиља у породици и да имају право да конкуришу за добијање средстава у ту сврху али проблем је када средства за СОС телефон добије удружење чији је законски заступник у два наврата 2016. године правоснажно осуђиван за насиље у породици”, наводи се у саопштењу мреже која окупља 24 организације на територији Србије.
Да цела ситуација буде још бизарнија, овај човек, који је законом обележен као насилник, 2020. године изабран за члана радне групе Владе Србије чији је задатак израда предлога националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима и предлог акционог плана за спровођење националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима.
Члановима његовог удружења , као и прес служби Владе Републике Србије новинари Решетке су још пре два дана послали питања да ли су знали да је Станковић два пута осуђиван насилник, те и како се осећају због тога, али одговоре још увек нису добили.
Отварање СОС оффиса у Лесковцу овог петка је најпре дигло велику прашину јер је било најављено да ће свечаности присуствовати министарка Зорана Михајловић. Међутим, она се није појавила.
Такође, све релевантне институције које се баве проблемом насиља у породици оградиле су се од формирања ове канцеларије, а први Центар за социјални рад.
Иначе, на свечаном отварању СОС оффиса, активисти Удружења У-ТиМ су признали да немају потребне сертификате за обављање стручне помоћи жртвама насиља.
Затим је угледна лесковачка социјална радница и психотерапеуткиња Марина Стефановић Момчиловић, која је на отварању СОС оффиса наведена као део тима који ће пружати помоћ жртвама насиља, демантовала ту и тврдила да је њено име злоупотребљено, а затим је исто учинила и психиолошкиња Катарина Богдановић.
Миодраг Станковић је на отварању набројао и друге наводне сараднике, попут психолога Александра Спасића, адвокате Владимира Стојановића и Филипа Нешића, као и лекара Славишу Стојића.
Након објављених новинских чланака о отварању ове канцеларије, Миодраг Станковић је у десетак дописа, али и коментарима на друштвеним мрежама, вређао новинаре које је сам позвао на отварање исте, као и чланице Удружења “Жене за мир” из Лесковца (при коме већ дуги низ година функционише СОС телефон за жене и децу жртве насиља). Такође, у својим дописима вређао је и директора Центра за социјални рад у Лесковцу Предрага Момчиловића, називајући га незналицом.
У вређању се накнадно прикључио и његов син Александар Станковић кога је Миодраг поставио за директора спорне канцеларије.
Интересантно је да Александар свог оца прошле године номиновао за “хероја нације” на конкурсу који спроводи Делегација Европске уније у Србији.
Удружење самохраних родитеља Лесковца Тате и Маме У-ТиМ добило је ове године 250.000 динара за отварање СОС оффиса на конкурсу за (су)финанирање пројеката из одбласти социјалне заштите града Лесковца.
Иначе, на челу Лесковца је градоначелник Горан Цветановић, који за себе каже да је швалерчина, Фараон, доктор, неимар…
„Нека дигне руку она коју нисам ј…“, само је једна од реченица којима се градоначелник Лесковца Горан Цветановић обраћа делу запослених жена у општини. Ако мајка дође да пита за запослење ћерке, овај функционер кривично осуђен за насиље обично каже: „Шта си ти дошла, пошаљи ћерку.“ Ипак, нема запосленог у општини који није чуо: „Ја владам јер имам памет, а ви немате пола моје памети.“
