Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове одбио је 4. априла да изда грађевинску дозволу за реконструкцију и адаптацију зграде бивше железничке станице на Савском тргу у Београду, у нови дом Историјског музеја Србије.
Влада Србије је још у новембру 2020. године донела закључак да Историјски музеј Србије буде пресељен у објекат некадашње главне железничке станице која је претходно исељена из Савског амфитеатра због изградње насеља „Београд на води“.
Од тада је, делује, овај пројекат био заборављен, а некадашње пристаниште возова у центру Београда претворено је у сметлиште.
Министарка културе Маје Гојковић изјавила је прошле недеље, у интервјуу за НИН, да је то да се на пројекту Историјског музеја Србије ништа не ради, „мантра која се стално понавља“.
„Вредно радимо на том пројекту, И то не само Министарство културе, већ и Министарство за јавна улагања се тиме бави, и наше информације, јер помно пратимо све, јесу да се чека издавање грађевинске дозволе од стране Београда“, тврди министарка.
И управо је код издавања грађевинске дозволе запело. Наиме, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове Града Београда одбацио је 4. априла затев Историјског музеја Србије, за издавање решења о одобрењу за извођење радова на реконструкцији, санацији, адаптацији и промени намене објекта бивше главне железничке станице.
Као разлог је у решењу Секретаријата наведено то што није достављен Уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре, односно изградњи планиране топловодне мреже у делу планиране саобраћајнице САО6 до регулационе линије предметног објекта, или одговарајуће образложење ЈКП „Београдске електране“ да је изградња топловода обавеза „Београда на води“.
Други разлог је то што предвиђено прикључење на јавну телекомуникациону мрежу није у сагласности са условима Телекома Србија.
За изградњу инфраструктуре задужен „Београд на води“
Подсетимо, за изградњу инфраструктуре унутар „Београда на води“ задужена је истоимена компанија. Прецизније, „Београд на води“ је ослобођен плаћања накнаде за уређење грађевинског земљишта, односно тај дуг отплаћује изградњом јавне инфраструктуре на простору који то насеље заузима.
„Београд на води граду плаћа кроз изградњу јавне инфраструктуре, што значи да јавна инфраструктура која се гради у оквиру тог пројекта прелази у власништво града, а што су тргови, паркови, улице, обала, школе, вртићи, позоришта. На тај начин и по ценама града се исплаћује њихово дуговање за градско грађевинско земљиште“, објаснио је крајем 2021. године тадашњи заменик градоначелника Горан Весић.
Тај „дуг“ за обрачунати допринос за уређивање грађевинског земљишта је, према писању Форбес Србија, у 2023. години износио 14,7 милијарди динара.
Како ће изгледати нови дом Историјског музеја Србије
Музеј историје Србије тренутно је „разбацан“ на три локације, а према пројекту реконструкције некадашње зграде главне железничке станице, Музеј ће се у новом дому простирати на укупно 8.838 квадрата, од чега 6.197 квадрата у надземним етажама.
Према синопсису пројекта, чије је детаље пренео портал БизЛифе, преуређени простор биће на приземљи и првом спрату, где ће на једном месту бити приказана целокупна позната историја Србије.
У приземљу се планира изложбени простор који ће обухватити целине о Кнезу Вишеславу (780-814), који је први познати српски кнез. Затим Кнезу Мутимиру (851-891), Михаилу И Војислављевићу, првом српском краљу, Константину Бодину, Урошу И са синовима, интерактивна карта Сеобе народа током раног средњег века.
Такође, овај део биће посвећен и темама из области етнологије и обичаја српског народа, најважнијим археолошким локалитетима, и излагању повремених гостујућих изложби кроз тематске целине као Немањићи, Сеоба Срба 1690. године, Додир Србије са Русијом, Србија током Османског периода, Предустаничка Србија, Музеј железнице.
У приземљу је један део простора планиран за постављање лапидаријума, где ће бити изложени вајарска дела и споменици, као простор где ће бити смештена вишенаменска сала за одржавање састанака, стручних скупова, саветовања.
Историјски музеј Србије неће бити једини који ће се налазити у „Београду на води“, будући да је Влада Србије недавно донела одлуку да Музеј Николе Тесле из Генчићеве куће у Крунској улици, пресели у Савски амфитеатар. Теслин музеј налазиће се, према незваничним информацијама, у некадашњој Фабрици хартије Милана Вапе, познатој и као „Југошпед“
Foto N1
Бошко Ницовић Н1
