Отпремнине и јубиларне награде поделиле просветаре: Ако теткица треба да бира између 600 и 300.000 динара, шта мислите да ће изабрати?
Незадовољство просветних радника због, како сматрају, дискриминаторних одредби Посебног колективног уговора (ПКУ) додатно је подгрејано након што је у јавности обелодањен допис четири репрезентативна синдиката образовања којим они позивају надлежне државне органе да контролишу примену одредби у вези са исплатом јубиларних награда, отпремина при одласку у пензију и додатка на плату председницима синдикалних организација.
Изменама ПКУ су, подсетимо, предвиђени бенефити за чланове репрезентативних синдиката, потписника колективног уговора, којима следују три отпремнине и јубиларне награде у пуном износу, а сви остали запослени добијају две отпремине и половину јубиларне награде.
„Молимо да Министарство финансија изда упутство трезорским јединицама и установама у вези са правилним обрачуном ових примања и да буџетска инспекција изврши надзор и наложи мере усклађивања у случајевима где се утврде неправилности“, пише у допису репрезентативних синдиката образовања који је упућен Сектору за буџетску инспекцију Министарства финансија, Министарству просвете и школским управама.
У том допису лидери четири репрезентативна синдиката их обавештавају да су синдикалне организације којима руководе – Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије, Грански синдикат просветних радника „Незаисност“ и Синдикат радника у просвети – једине репрезентативне и потписнице ПКУ.
Напомиње се да Независни синдикат просветних радника Војводине (НСПРВ) и Форум београдских гимназија (ФБГ) нису више у саставу Синдиката радника у просвети Србије, а да Независни синдикат просветних радника Србије (НСПРС) није репрезентативни синдикат запослених у образовању.
– Срамно понашање такозваних репрезентативних синдиката који уместо да се баве озбиљним темама, чувају буџет да не би просветни радници добили динар више него што су им они наменили. Десет година не преговарају о цени рада, од 2015. нису успели да издоговарају ни динар за новогодишњу награду иако у ПКУ стоји да запосленима припада то право. То нису успели да испреговарају, али шаљу дописе инспекцијама и школским управама – коментарише поменути допис Душан Кокот, председник НСПРС.
Он каже да репрезентативни синдикати имају тек четвртину чланова од укупног броја запослених у просвети, да више од 60 одсто запослених није учлањено у синдикат, те да су и они кажњени спорним одредбама ПКУ, а не само они који су учлањени у друге синдикате.
– Они се баве тиме да ли ће неки просветни радник који није њихов члан да добије нешто што по закону припада свима у истом износу. Јер то је право из рада и радног односа и не може бити дискриминације по основу синдикалне припадности. По Закону о раду послодавац не сме да прави ту врсту дискриминације, чак и Устав то говори. Уместо да се баве стварима од важности за просветне раднике они се баве пријавама инспекцијама зато што је један број директора исплатио јубиларне награде и отпремине у пуном износу – истиче Кокот.
Наводи пример колегинице која следеће године у фебруару пуни 40 година радног стажа, а у марту стиче старосни услов за одлазак у пензију.
– Њој припадају и јубиларна награда и отпремина. Да је чланица репрезентативног синдиката добила би око 750.000 динара, овако ће нешто преко 300.000 – наводи Кокот.
Искуства са терена показују да се неки запослени одлучују да се учлане у синдикат само да би добили пуну јубиларну награду или три оптремнине, будући да се не ради о занемарљивом износу. Нонсенс је да се у синдикате учлањују и директори школа, који истовремено постају и послодавци и синдикалци.
Отпремина се исплаћује у висини три, односно две просечне републичке зараде, док су јубиларне награде дефинисане према броју година радног стажа. За чланове репрезентативних синдиката за 10 година рада добија се пола просечне плате, за 20 година рада – једна просечна плата, за 30 година – једна и по, за 35 година – две плате, а за 40 година следују две и по плате. Кокот напомиње да се плате рачунају у бруто износу.
– Како год окренеш разлика у новцу је велика. Али понављам, овде није реч само о запосленима који су чланови нерепрезентативних синдиката. Шта ћемо са 60 одсто оних који нису учлањени у синдикат? Ако теткица треба да бира између 600.000 и 300.000 динара шта мислите шта ће изабрати – пита Кокот.
С друге стране, председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић тврди да синдикати раде свој посао.
– Допис сва четири репрезентативна синдиката је упућен свим инстанцама које су одговорне за примену ПКУ, што и јесте наш задатак по питању спровођења и реализације тог уговора, при чему смо увек водили рачуна од појединачних случајева до Комисије за примену и тумачење. Колико смо информисани од стране СРПС-а поменути синдикати нису њихове чланице, те нису ни потписници ПКУ. Закон о раду прецизира да послодавац „може“ да исплати јубиларне награде, а општим актом (што је ПКУ) дефинише висину и динамику истих. Дакле, колективним уговором нису никоме одузета загарантована права – каже Илић.
Она напомиње да је овакав ПКУ исправљање вишедеценијске дискриминације која се спроводила над члановима синдиката који од својих плата одвајају један одсто за чланарину, а увек су први трпели репресије због своје синдикалне ангажованости. За ово је, додаје, очигледан пример у реалном сектору, као и у приватним школама и на факултетима где је велики изазов и ризик бити у било ком синдикату.
Ана Димитрјевић, председница Форума београдских гимназија, каже да су просветни радници пренеражени садржином поменутог дописа.
– Срамно је то што су урадили јер и у закону и у Уставу пише да не смете никога дискриминисати по припадности било каквој организацији, укључујући синдикалну. Ако су синдикати хтели да награде колеге за дугогодишње синдикално деловање могли су да установе синдикалну награду и да на тај начин обезбеде још бенефита за просветне раднике који су истовремено активни у синдикатима, а наравно да јубиларне награде и опремине припадају свима у једнаком износу – истиче Димитријевић.
Она сматра да је имиџ репрезентативних синдиката веома нарушен међу просветним радницима.
– Имам утисак да је и ово нека освета или одмазде, сви у овој држави су се уротили против просветних радника, чак и репрезентативни синдикати овим показују да су све време били и да јесу продужена рука власти, јер они не раде у интересу колега. Уместо да ћуте и да се стиде што су потписали овакав ПКУ они додатно кажњавају колеге тиме што су се обратили инспекцији. Ово што су сада урадили ми се чини као потез очајника.Све дубље упадају у јаму коју су сами ископали. Од тужбе суду нећемо одстати, мислим да су тога свесни и да се зато тако понашају – сматра саговорница Данаса.
И Кокот верује да најновијим потезом репрезентативни синдикати настављају да губе чланство, а ПКУ је „вештачко дисање дато од стране власти не би ли преживели“.
– Али да њих 25 одсто, колико има свеукупно чланова у репрезентативним синдикатима, уређују право из радног односа за 75 одсто запослених, и то на дискриминаторски начин, то још нисмо виђали – истиче Кокот, уз подсећање да сличних одредби нема у колективним уговорима за предшколско и високо образовање, који су донети након ПКУ за школе и домове ученика.
Чека се одлука суда
Оспорене одредбе ПКУ налазе се месецима пред Уставним судом, који још није одлучио да ли је колективни уговор у складу са Уставом и законом. Када ће одлука бити донета до објаве овог текста из суда нису одговорили. Кокот најављује да ће синдикат на чијем је челу наставити да врши притисак на Уставни суд који је једини мериторан да реши овај проблем.
– Нека каже Уставни суд да је то у реду, али нек каже нешто – истиче Кокот.
Ана Димитријевић је уверена да ће ПКУ „пасти“ на суду, а држава, каже, треба да размишља да ће морати ретроактивно да исплати новац свима који су закинути. И то због репрезентативних синдиката.
фото (БЕТАПХОТО/КАНЦЕЛАРИЈА ЗА САРАДЊУ СА МЕДИЈИМА ВЛАДЕ СРБИЈЕ/СЛОБОДАН МИЉЕВИЋ)
Весна Андрић Данас
Аутор:
