Великом броју наставника у Србији последњих недеља није продужен уговор о раду, и то у знатно већем обиму него што је била пракса претходних година. Из тог разлога синдикати и просветни радници упозоравају да је реч о прикривеној одмазди власти због учешћа наставника у протестима и блокадама школа.
Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије, каже за Данас да на примеру Пете београдске гимназије, која није усамљен случај, можемо видети да је ниво репресије према запосленима који су на било који начин подржали и учествовали у обуставама рада и борбама претходног пролећа, сада већ постао епидемија.
„У великом броју школа долази до таквих ситуација. У неким школама је тај број запослених којима није продужен уговор већи, у неким школама мањи. Мени је нестварно како је могуће да у држави у којој нема кадрова ни за једну професију, у школи имате толико људи који су запослени на одређено време“, указује Кокот.
Он појашњава да до запошљавања на одређено долази због клаузуле у Закону о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) која каже да радни однос на одређено време не може прерасти у радни однос на неодређено, супротно Закону о раду, који предвиђа да после две године и пет дана уговор по аутоматизму постаје уговор за стално.
„То потпуно деградира Закон о раду, те имамо људе који по десет и више година раде на одређено“, појашњава Кокот, упозоравајући да ту ситуацију не треба мешати са случајевима када неко ради на замени, јер је то потпуно друга прича.
Па тако, иако је зарада идентична, држава „држи“ наставника на одређено и склапа са њим уговор до 31. августа, како би га држала на „кратком повоцу“, појашњава саговорник и додаје да се на тај начин наставник контролише на годишњем нивоу.
У контексту тренутних друштвених збивања, Кокот поставља питање – како то да је тим наставницима уговор претходних година продужаван, а сада одједном ти људи не ваљају?
„Није искључено да међу њима има и оних који заиста не ваљају, али у овој ситуацији потпуно је јасно да је превлађујући разлог политика“, увиђа Кокот.
Он потврђује да је тешко доказати да се наставницима не продужују уговори због учешћа у протестима, јер школа увек може да наведе техничке разлоге – недовољан број деце, смањен фонд часова… Али додаје да то овде није случај.
„Уколико је наставник био ангажован, стручан, уколико је радио претходних година и уколико је та иста ситуација са њих стотину којима је уговор већ више пута продужаван на годину дана претходних година, онда су разлози јасни. Запитајте се, како је могуће да је баш ове године дошло до таквог егзодуса – и то управо међу онима који су учествовали у обустави рада“, запажа председник синдиката.
Protest srednjoškolaca zbog produžetka školske godine Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
