То у изјави за Нову каже Миленко Јовановић, један од иснивача НЕА и некадашњи начелник за праћење квалитета ваздуха у Агенцији за животну средину.
“Ваздух је јако лошег квалитета и није истина да је ово загађење последица метеоролошких фактора, већ је искључиво крива активност човека везано за саобраћај, ложишта и индустрију”, наводи Јовановић. Подвлачи да је нечињење институција основни проблем, јер гурање под тепих ових проблема је више немогуће.
“Корен свега лежи у три речи, а то су: незнање, нечињење, некомпетенција. Да је ваздух у Србији благо загађен, тада бисмо могли говорити о метеоролошким факторима као чиниоцима повећања концентрација загађујућих материја, овако можемо извући јасан закључак да се ради о небризи институција”, каже Јовановић.
Напомиње да су у ваздуху присутне И ПМ 2.5 честице које су још опасније, јер доспевају у плућа, па директно у крв, и да су њихове вредности у овом периоду још аларманријег нивоа.
“Ваздух у Новом Пазару и Ваљеву је изузетно опасан. Грађани су више од 20 дана изложени токисичним материјама, а већ сада претендујемо да прекорачимо годишње лимите броја дана са прекорачењем граничних вредности када је реч о ПМ10 честицама”, напомиње Јовановић. Јовановић сматра да се хитно мора реаговати одговарајућим мерама.
Кога шта трује
“Мере које институције републичке или локалне самоуправе донесу морају и да спроведу. Оне се тичу смањења емисија полутаната који су одавно познати (индивидуална ложишта, саобраћај и и дистрикта). Њихов допринос у процентима није исти за све градове, али је њихов збир око 90 %”, истиче Јовановић који додаје да је индустријско загађење доминантно у Бору и Смедереву, а загађење изазвано саобраћајем у Београду. Поред свега наведеног, Јовановић истиче да је због ЕПС ваздух у Србији катаклизмичан, И то не само због употребе најнеквалитетнијег угља, већ и због јединствене мешавине земље и мазута, што рад филтера чини немогућим.
“Замена ложишта која користе угаљ, сирово дрво и чак мазут се мора извршити за 5 година на 50 % корисника. Тај трошак би био углавном на рачун државе, као и масовна уградња соларних панела и термо изолација објеката. За то је потребан новац далеко мањи од коштања националног.стадиона и метроа, а посебно од трошкова лечења оболелих и превремених смрти од последица аерозагађења (где смо први у Европи).
Замена старих аутомобила савременијим је на нивоу Владе и било би паметно дати 5000 евра свима са старим возним парком да купе половне аутомобиле са еуро 5 мотором, а не богатима да купе електричне”.
Београду би чистији ваздух донела куповина електричних аутобуса, али и нових трамвајских линија.
“За Београд је далеко јефтиније, брже и ефикасње увести нове трамвајске линије и електричне мини бусеве у централној зони који би бесплатно возили елиминишући кретање путничких аутомобила. Трошак ових интервенција у Београду био би реда величине 10 % цене метроа. Приоритет мора бити заштита здравља грађана, посебно деце”, закључује Јовановић.
Београд најзагађенији милионски град у Београду
Званично, Београд је најзагадјенији милионски град у Европи, што је далеко значајнији показатељ проблема да се претходној години више пута налазио на врху листе најзагађењих светских престоница, а неретко је ваздух који су удисали Београђани био лошији од оног у Пекингу или Њу Делихију.
Ваздух у Ваљеву загађен 150 дана годишње
Ваздух у Ваљеву је већ недељама препун штетних ПМ10 честица, те представља велику опасност за здравље грађана. Како за портал Нова.рс истиче Дарија Ранковић, главна и одговорна уредница портала Колубарске.рс, грађани су немоћни, а они који у својим рукама држе кључ за решење проблема – нису заинтересовани.
Како истиче Ранковић, грађани су и више него свесни овог проблема, али “џаба свест кад немају новац за градску топлану”. За већину грађана Ваљева је и сам прикључак градске топлане прескуп, а месечни трошкови велико су оптерећење кућног буџета. Ипак, проблем са којим се Ваљевчани сусрећу није присутан само претходних недеља. Наиме, још од 2012. године, читаву деценију, Ваљево се суочава са загађеношћу ваздуха треће категорије. Према Закону о заштити ваздуха, аерозагађење треће категорије представља прекомерно загађен ваздух где су прекорачене толерантне вредности за једну или више загађујућих материја.
Према речима наше саговорнице, Ваљево има висок степен аерозагађења око 150 дана годишње.
“Лично не видим начин за брзо решење”, каже Ранковић, објаснивши да су индивидуална ложишта највећи проблем, али не треба занемарити ни издувне аутомобилске гасове, због којих је загађеност висока и у летњим данима. Као проблем се јавља и “Крушик”, који троши између 50 и 70 тона лигнита, а није прикључен на градску
топлану, и поред успостављеног договора.
“Проблема је пуно, а ништа се не дешава”, закључује Ранковић.
Ранковић даље објашњава да компанија која је била задужена за мерење аерозагађења и обавештавање грађана о њему, није објавила ништа од 19. децембра прошле године. Грађани Ваљева тренутно се информишу једино преко Еко аларма, који објављује податке. Проблемима овде није крај – у септембру 2021. године, Министарство рударства и енергетике расписало је јавни конкурс којим би помогли при енергетским санацијама породичних кућа, у укупној вредности од 20 милиона динара. Након завршеног рока за пријаву у октобру, објављена је прелиминарна ранг листа, надлежни су обишли људе, а онда, како каже наша саговорница – ништа.
“До сада су увек имали неке изговоре – прво празници, онда корона, тако да још од октобра нема коначне ранг листе”, каже Ранковић.
Организација грађанских акивиста, Локални фронт Ваљево, која има одборнике у градској скупштини, активно потенцира решавање овог проблема, било да је он тачка дневног реда или не. Решење, ипак, не долази.
“Све је у рукама локалне самоправе”, наглашава Ранковић. Према њеном мишљењу, потребно је или увести одговарајуче мере које би помогле у заштити грађана од
шттетних честица из ваздуха, или је неопходан пројекат који би грађанима омогућио да мењају енергенте, или макар ураде изолацију у својим домовима.
Андрија Лазаревић Нова
