Срамота, брука, неваспитање, зло… најблаже су речи, којима бројни Крагујевчани изражавају свој револт због појединаца који отежавају једној мајци да у згради постави инвалидску рампу за свог сина. Крагујевчани се масовно ограђују од дискриминаторских ставова појединих грађана и апелују на надлежне да овај проблем реше што пре.
Одавно нека вест није подигла Крагујевчане на ноге, као прича мајке Милене Живић, која се бори да свом сину у инвалидским колицима омогући квалитетнију свакодневицу. У њеном случају, нису проблем надлежне институције, већ комшије из зграде које се противе уградњи рампе за инвалиде.
Управо је то разбеснело Крагујевчане, који на друштвеним мрежама нису штедели речи, да осуде поступке станара из зграде у Лепеничком булевару 21.
Испод снимка разговора са мајком младића у инвалидским колицима и управницом зграде, који су објавиле ТВ Нова С и портал Нова.рс ређали су се коментари бесних Крагујевчана, од тога да је прича за рубрику ‘’веровали или не’’, па до најстрашнијих псовки, увреда и на крају клетви.
Крагујевчани су се масовно ограђивали од нељудског и нехуманог потеза појединаца, истичући да је град генерално отворен за помоћ особама са свим врстама хендикепа, те да се кроз рад бројних удружења, организација и манифестација, шири свест о једнакости и смањењу ситигматизације особа са инвалидитетом.
Међу коментаторима је било оних који су тражили да се јавно објаве имена комшија који су против рампе, наводећи да таквим својим себичним ставовима загорчавају живот једној породици, али и нарушавају углед целог града.
Бројни су подсећали и на то, да је у данашње време, када сви живимо брзо и немамо времана за посете родбини, комшија ,,најближи род’’, и саосећали са породицом којој су запале ,,комшије из пакла’’.
Мајка: Горак је укус, када видите зле погледе
Дан после објављивања приче, која је оголила срамоту појединх станара из зграде у Лепеничком булевару 21, Милена Живић, мајка младића Милоша, који је у 24. години оболео од мултипле склерозе, за Нова.рс каже, да је горак укус у устима када свакоднево добија ,,зле погледе’’ од оних чију подршку очекује.
,,Ми немамо ништа против институција, легално смо поднели захтев за добијање грађевинске дозволе и очекујемо да ћемо је ускоро добити, али боли та нехуманост и нељудскост од људи у згради, са којима живимо 40 година. Анонимне поруке и пријаве, зли погледи и зли коментари, више нас вређају него чекање у надлежним институцијама’’, револтирана је Милена постпцима својих комшија.
Она је истакла да уопште не сумња да ће надлежне институције одобрити изградњу рампе и како каже, не би волела да прича о њеном проблему скрене на ту страну.
Објашњава и да је у свим градским службама наишла на разумевање, када је пре извесног времана у згради уграђивала лифт столицу, коју сада користи њен непокретни син да би се попео до стана на другом спрату.
,,Верујем да ће нам одобрити и уградњу рампе, уопште не сумњам у то. Зграда је испоштовала све процедуре, имамо потписе довољног броја станара, пројектантски биро је урадио пројекат и поднео захтев за грађевинску дозволу и сада само чекамо да нам одобре извођење радова. Небитно је да ли ће то бити пет дана пре или касније, ми за једно поподне можемо да поставимо рампу, чим добијемо зелено светло’’, оптимистична је Милена.
У стамбеној заједници Лепенички булевар 21, према пројекту, предвиђена је уградња покретне инвалидске рампе која би се подизала и спуштала само када би је користио младић у колицима, а потом би степениште било слободно за неометано функционисање осталих станара. Половина рампе у унутрањости зграде је већ урађена, а пеостало је само да се рампа продужи и на спољашње степениште.
Александра Петровић Нова
