После Другог светског рата, по угледу на комунистичку партију СССР-а, Југословенски државни врх доносио је одлуке које су се без поговора спроводиле у дело, иако су поједине биле и више него штетне по грађане тадашње земље.
Радни логори, одузимање имовине и прогони по идеолошкој основи са и без доказа, само су неки од примера лоше владавине тадашњег режима. Ипак, једна одлука Тита и партије се слободно може сврстати у рубрику „Веровали или не“.
Наиме, према неким тврдњама, један од највећих непријатеља опоравку и прогресу земље, биле су козе! О томе је чак говорио и сам Тито у говору који је одржао у Требињу, 1954. године.
– Ја морам да кажем да сам сретан што сте уништили козе, јер сада видим да се ваша брда зелене. Ја бих желео да то учине свуда где још нису учинили. Наш ће човек осетити за 10 година шта је значила коза за њега, а шта за шуму. Потребно је гајити овце јер оне дају и млеко и вуну. Гајите овце, оне неће уништити шуму. А ви знате да шума и климу поправља. Када ова брда буду шумом обрасла, онда ту нећете имати онако суву климу, као што је имате преко лета, онакву несносну врућину. Клима ће се мењати, а тиме ће се добити више могућности за интензивнију обраду земљишта које овде имате, рекао је он тада.
Како се наводи, спорни закон је изгласан 1948. године у ФНР Југославији и то на директну наредбу самог Тита, а важио је мало више од деценије, пошто је укинут крајем педесетих година прошлог века.
Оваква политика државе се опасно одразила на узгој коза, које су познате као вишеструко корисне животиње, чије се млеко у неким забаченијим деловима земље користило као једини лек у борби против плућних болести.
