Иако је 21. век, експлоатација деце на најбезобразнији начин све више узима маха
Они живе на рубу егзистенције и хуманости, и неретко су препуштени сами себи.
У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да је у последњих пет година у Србији повећан број свих облика насиља у породици. Укупан број злостављане и занемарене деце у 2015. години је 9.309.
Батине, силовања, изгладњивање, застрашивање, рад у неадекватним условима само су део широког спектра бројних облика насиља које трпе наша деца. Осим тога, она су жртве преваре, обмане и тешког занемаривања.
– У Србији имате децу која живе и раде на улицама, децу која раде у пољопривреди и грађевинарству, принудно склапање дечјих бракова, као и учешће деце у криминалу.
Најгори облици су продаја и трговина децом, коришћење, набављање или нуђење деце за проституцију и за остале недозвољене активности, а највидљивији облик радне експлоатације деце, односно злоупотребе деце је просјачење. Оно што је заједничко свим облицима у којима се појављује експлоатација деце је висок ниво насиља – објашњава Владимир Илић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Где год постоји пријава или сумња да је дете жртва експлоатације, одмах по сазнању, стручни радници Центара за социјални рад излазе на терен, процењују степен ризика и предузимају потребне мере заштите деце.
Злоупотреба или злостављање детета обухватају све облике физичког или емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог преживљавања, развоја или достојанства. Државни секретар истиче да је у основи дечјег рада сиромаштво.
Министарство се против феномена деца улице бори на организован и системски начин. Формирани су посебни тимови, њих 115, за заштиту ове деце.
Милан Радовановић, специјални педагог и психолошки саветник Саветовалишта „Ентера“, објашњава да психолошке последице због принудног рада могу бити разноврсне – од поремећаја понашања, поремећаја навика па све до тежих менталних поремећаја.
– Граница стицања радне способности према нашем законодавству је 15 година и сваки облик рада пре овога узраста може имати изузетно негативне ефекте по дете. Поред тога, што је узраст на коме се радна експлоатација десила нижи последице могу бити теже.
У наставку текста видећете само неке примере деце која су из својих раних радних акција изашла са тежим последицама.
Браћа Јован (15) и Стеван (11) из Шумадије косили су траву у двориштима својих суседа како би зарадили џепарац који родитељи нису могли да им обезбеде.
Током читавог лета деца су скупљала новац за обнову гардеробе пред почетак школске године и крајем августа уместо у новима патикама млађи брат је кренуо у школу са посеченим прстима на ногама приликом кошења. Родитељи су им незапослени.
Станко П. (10) из Војводине био је принуђен да копа кукуруз за велика газдинства како би обезбедио новац за преживљавање шесточлане породице. Принудни рад трајао је док не падне мрак, са паузама за оброк. Жуљеви на рукама овог малишана, који је право из школе ишао на њиву, заболели су његову учитељицу која је случај пријавила социјалним радницима, након чега су окончане његове муке.
Током 2014. регистровано је 24 деце као „деца улице“, у 2015. години регистровано их је 69, док је само на улицама главног града у току 2016. па до краја јануара 2017. године евидентирано 74. Највећи број деце је узраста од 6 до 14 година.
Поред 115 тимова који раде на проблему злоупотребе дечијег рада, систем социјалне заштите има развијен Посебан програм рада (ПИТ програм-појачан интезивни третман) у одређеним установама социјалне заштите са проширеним капацитетом који је показао значајне резултате. Чак 90 процената деце која су прошла овај програм се више никада не врате на улицу и успешно се ресоцијализују.
Како се решава проблем злоупотребљених малишана?
Заштита детета од злостављања и занемаривања је сложен процес у којем учествују установе, организације и појединци из различитих система (социјалне заштите, образовања, здравства, полиције, правосуђа), сви који раде са децом знају како да поступе када посумњају да је дете изложено злостављању и занемаривању.
У циљу решавања овог проблема у јулу 2016. године образована је међуресорна радна група за израду Нацрта листе опасних послова за децу до 18 година. Међуресорна радна група је завршила свој посао и припремила Нацрт листе опасних послова за децу која је прослеђена надлежном органу на усвајање.
