Младић се током више од деценије рада нагледао свачега, па је био убеђен да га од гостију ресторана више ништа не може изненадити, кад оно…
– Молим вас један Биг Мек исечен на једнака четири дела и упакован у целину да изгледа као да није сечен – гласила је поруџбина средовечног господина за пултом Мекдоналдса.
Радник га је чудно погледао и примио поруџбину иако му је захтев муштерије био више него чудан. Услужио га је, без иједне речи, јер, таква је “политика куће”.
Ово је само једна од ситуација са којима се наш саговорник, иначе један од најбољих запослених у овој глобалној компанији, сусрео током свог деценијског рада. Једна од оних које памти је и муштерија која је цело прошло лето долазила у баде мантилу и патофнама и пењала се у WЦ на спрату да би се опрала.
– Такорећи, окупала јер онај ко би после ње ушао, осећао би интензиван мирис сапунице по целом тоалету. Долазила је данима и обављала исти ритуал, а када би завршила, једноставно би напустила зграду. Шеф када је сазнао шта се дешава, слао је неког од нас запослених да је претекнемо на путу до горе, јер ако има још некога у WЦ-у, она сачека, па након неколико минута одустане од купања, окрене се и оде – прича радник популарног “Мек-а” који је желео да остане анониман.
Међутим, оно што никако није могао да замисли јесте да ће у својој каријери доживети да у “драјв-тру” Меку услужи човека на коњским запрежним колима.
– Сећам се, био сам ноћна смена. Кроз прозорче видим коњску главу… знам да нисам ништа пио пред смену… Пожурим да отворим прозор и имам шта и да видим – човек на запрежним колима која вуку два коња! Он је уредно поручио шта је хтео, платио и уз звиждук и пуцањ бичем, одјурио својим путем. Мало је рећи да сам занемео – присећа се овај угоститељ.
Недавна “атракција” запосленима постале су две девојке које, како каже, чим се “Мек” отвори, улазе и наручују по чашу воде, а након тога иду на спрат где су сепареи, да спавају.
– Лепо обучене, неговане девојке, наруче воду, која је бесплатна, попну се горе и спавају полуседећи до 12 сати. Након тога оду, не знам ни ја где, али се сутра опет врате – наставља он своју исповест.
На наше питање – зашто девојкама не забране спавање, он каже да према “клијентима не смеју да буду груби и нељубазни”. То је искористио и један од гостију за кога су чули да није доброг психичког здравља, који свако јутро дође по три чаше воде које попије на искап и оде. У почетку је долазио по Кока-Колу, али су његови родитељи убрзо дошли у “Мек” да забране запосленима да му продају слатки напитак јер је шећераш.
Поред ових, необичних случајева, свакодневицу у радном дану овог момка чине и деца са улице, која “начичкана” око зграде, на сваких сат до сат ипо, долазе са гомилом ситниша да им радници укрупне.
– Малишани просјачећи за сат времена зараде и до 5.000 динара, а ако се међу гостима затекне него “познатији” или дубљег џепа, огребу се и за комплетан оброк. Кад нам дођу са свим тим ситнишем, морамо да им укрупнимо новац, јер нам треба за враћање кусура. Лепо њима, лепо нама – каже уз осмех.
О непријатностима није желео превише да прича, јер је задовољан својим послом и један је од награђиванијих по квалитету пружања услуге. На наше инсистирање, ипак је признао да му најчешћи проблем праве неразумни родитељи који у глуво доба ноћи долазе да траже “Хепи мил” оброк за децу.
– Кад чују да га више нема и да ће их бити тек ујутру, бесне са питањем: “Шта ће моје дете сад да једе?!”, као да већ није три ујутру и да то дете већ увелико не спава… – констатује овај, сад већ, “ветеран” свог заната.
Слађана Васић Телеграф
