Причу о особи која проси на Зеленом венцу и која онима који јој уделе неки динар шаље пољупце чули су многи. Трагом те приче кренули смо ка њеном дому. Имали смо шта да видимо
Готово да нема човека који се није сажалио на Љубицу Јовановић (80), баку која сваког дана проси на Зеленом венцу и која свакоме ко јој удели неки динар пошаље пољубац.
О њој је и Еспресо писао више пута. Она је дефинитивно неко ко је расплакао Србију. Она је, како је на први поглед деловало, старица која показује право лице Србије.
Наиме, ова бака обучена у одрпану гардеробу сваког дана проси, и по снегу, и по киши, њена старошћу изборана рука испружена је у висини ногу хиљаде пролазника. Наша новинарка причала је са бака Љубицом, која јој је, на питање због чега проси одговорила:
– Све што добијем овде, носим својим унучићима, како би имали нешто да поједу. Не сакупим много пара, али сваки динар ми значи – рекла је она.
Како је тада рекла, када су биле поплаве у Обреновцу, вода је однела кућу у којој је живела са ћерком и њено троје деце. Након тога, према њеним речима, остали су на улици, а њена ћерка је затражила азил у Немачкој. Отишла је и више се никада није вратила оставивши баку са малим унучићима.
Ипак, читатељка Еспреса јавила се и рекла нам да није све онако како изгледа, па тако ни њена животна прича.
– То је чиста превара. Често је срећем у Обреновцу. Сређена је. Има велику кућу. Онда дођем у Београд и видим је на Зелењаку, погрбљену како проси – каже једна Обреновчанка која је хтела да остане анонимна.
Тим поводом смо се и упутили у место Љубинић надомак Обреновца, како бисмо сазнали праву истину о баки која је распалака Србију.
– Ма да, она је преварант. Кад се врати из Београда из просјачења, долази код мене да укрупни новац. Често има у штосу и 10 хиљада динара, колико ја немам пазара за цео дан – рекао нам је мештанин С.Ж. који у овом месту држи продавницу упутивши нас на двоспратну кућу у којој живи бака Љубица.
И заиста, зауставили смо се испред велике двоспратне куће.
У дворишту су паркирани мотор, аутомобил, комби…позвонили смо на врата њеног дома и тада сазнали праву истину!
Бака Љубица не живи сама са двоје мале деце, како нам је претходно испричала. У великој кући живи са сином, унуком, снајом и унучићима.
– Ма баба је поремећена – започео је причу њен унук!
– Имамо новца, довољно да живимо нормално. Она проси јер у глави није сва своја. Досадно јој је, тако оде проси, али није да нема шта да једе. Некад је овде, а некад спава у Београду код ћерке – рекао је он.
У разговор се укључио и њен син Милосав, који пак тврди да породица Јовановић тешко живи, али да није толико лоша ситуација да деца гладују.
– Тешко је, сналазимо се, радимо са белом техником, довијамо се да зарадимо. баба проси јер јој се тако хоће, али јој нико не тражи новац. Она тако даје деци за ужину и то, али није да то мора да ради – тврди Милосав.
Двориште породице Јовановић напустили смо с тугом и неверицом. Помоћ су јој пружили многи, а све је, како делује, била лаж. Деца, њени праунучићи, су сита и лепо обучена. Син и унук такође. Не живе лагодно, али живе онако како живи вероватно пола Србије…
Кућа у којој живи ова скромна породица није луксузна. Ипак, имају за основне потребе, али и више. Струја, интернет, кабловска… не оскудевају ни у чему.
Бака Љубицу приликом ове посете њеног дома нисмо затекли код куће.
Како су рекли, вероватно је поново негде у Београду, на његовом хладном асфалту где са испруженом руком моли за помоћ…
Моли, иако за тим нема потребе…
Сузана Трајковић Еспресо
