Човек који је одмах после атентата на Ђинђића видео мртвог премијера и урадио обдукцију, за наш портал доноси најновије детаље о овом злочину који је потресао Србију
Пре 12 година, тачно у 12:30х пуцњи испред Владе Србије шокирали су све, блиндирани аутомобил премијера Србије Зорана Ђинђића изјурио је под ротацијом из дворишта владе упутивши се ка Ургентном центру. Затим је уследила вест која је шокирала све у Србији – УБИЈЕН ЈЕ ЗОРАН ЂИНЂИЋ! О овом атентату испричане су многе приче, осуђена су многа лица као атентатори или учесници у овом злочину, ипак остала су многа питања из овог убиства која нису решена, као например политичка позадина! Проф. др. сц. Слободан Савић, један од тројице лекара који су видели Ђинђића мртвог и урадили обдукцију одмах после убиства за Телеграф.рс открива нове, до сада не истражене, детаље из ЗЛОЧИНА КОЈИ ЈЕ, како многи тврде убио Србију!
Тог 12. марта 2003. године проф. Слободан Савић кренуо је на свој редовни посао, јер је “такав био распоред”, а како каже није ни слутио да ће тог дана морати да ради обдукцију на телу премијера Србије Зорана Ђинђића. Његово име налази се на потпису обдукционог документа, а за Телеграф.рс каже да је “вештачење на овом изузетно битном случају за Србију могло и боље да се уради”.
Доктор Савић имао је ту “срећу” да учествује у многим случајевима који су веома важни за Србију, као што су убиство Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, Жељка Ражнатовића Аркана, а “вештачио” је и приликом покушаја расветљавања случаја Топчидер у ком су убијена двојица припадника Гардијске бригаде.
Шта се тог 12. марта заиста догодило, откуд баш Ваше име на документу са обдукције Зорана Ђинђића?
– У састав трочлане комисије обдуцената одређен сам од стране тадашњег управника Института за судску медицину, како се то и иначе ради у свим осталим обдукционим случајевима. Једина разлика, која се првенствено може објаснити озбиљношћу случаја, односи се на укључивање три лекара специјалиста судске медицине, док је опште правило да обдукциони записник потписују два лекара. Наш задатак у том случају био је исти као и код свих других особа смртно повређених ватреним оружјем. Ипак, убиство премијера је заиста нешто посебно, нешто што се изузетно ретко догађа и сигуран сам да смо сви који смо били укључени осећали посебну одговорност приликом обављања овог несвакидашњег стручног задатка.
Убиство премијера није посао као и сваки други, да ли је тада на Вас вршен било какав притисак?
– Што се тиче вршења обдукције, није било никаквих притисака. Међутим, радило се о озбиљном стручном изазову јер повреде на телу нису биле уобичајене по величини и по облику, што је знатно компликовало доношење закључка о томе која је рана улазна, која излазна и какав је био правац кретања пројектила кроз тело. Одговоре на сва та питања обдуцент мора да да на основу утврђеног обдукционог налаза и ми смо то и урадили и све јасно написали у закључку обдукционог записника.
Шта Вас је непријатно изненадило када је у питању случај убиства премијера?
– У каснијем току догађаја непријатно ме изненадио начин вођења истражног поступка, конкретно чињеница да је од тројице лекара који су потписали обдукциони записник у даље вештачење од стране истражног судије укључен само један, који је тај посао обавио сам, у сарадњи са вештаком балистичарем. Не бих волео да се овај мој коментар погрешно схвати као знак моје озлојеђености тиме што сам као обдуцент био искључен из даљег поступка. Ја замерам одговорним лицима што у том истражном поступку није сачињена адекватна комисија вештака, састављена од већег броја специјалиста судске медицине и балистичара, а што је свакако морало да се уради у складу са значајем и озбиљношћу случаја.
– Подсетићу вас само да у Институту за судску медицину у Београду сваки обдукциони записник, чак и када се ради о најједноставнијим случајевима природне смрти, обавезно потписују најмање два лекара специјалиста. Насупрот томе, у случају атентата на премијера Ђинђића целокупно вештачење било је препуштено само једном специјалисти судске медицине и једном балистичару. Једна од озбиљних замерки односи се и на необављање праве и комплетне реконструкције. Било је ту и других пропуста, о којима су детаљно писали Милан Веруовић и Никола Врзић у својој књизи “Трећи метак”.
Да ли онда можемо рећи да је званични извештај тачан?
– Било би некоректно да ја као вештак који је био укључен само у вршење обдукције, али не и у даљи ток истражног поступка, дајем суд о томе да ли је званични извештај о убиству реалан. Међутим, судећи по наводима из поменуте књиге “Трећи метак”, која се заснива на бројним подацима из судских списа, мишљења сам да многи детаљи у овом случају нису до краја и на одговарајући начин разјашњени.
Шта бисте ви рекли да сте били вештак у том случају?
– Један од проблематичних и спорних момената у конкретном случају било је утврђивање са које стране је пуцано и положаја тела премијера у момену повређивања. Решавање ових спорних питања у пракси се заснива на свеобухватној анализи свих прикупљених доказа, укључујући трагове нађене на месту догађаја, изјаве присутних сведока, а од пресудног значаја је свакако обдукциони налаз, који указује на локализацију улазног и излазног отвора прострелине и правац кретања пројектила кроз тело жртве.
Шта то конкретно значи?
– Овде конкретно говоримо о питању да ли је премијер у моменту када је погођен био окренут леђима или лицем улазу у зграду Владе. Према доступним подацима ту се јављају две верзије, једна је званична да је премијер у том моменту био окренут леђима улазу у зграду владе, док је верзија присутних сведока сасвим супротна, да је био окренут лицем. Задатак судскомедицинског вештака наравно није да он каже одакле је пуцано, већ да утврди да ли је могуће да се место са којег је наводно испаљен хитац уклапа у утврђени положај тела и карактеристике устрелине установљене обдукцијом. Ја не могу да кажем у ком је положају премијер заиста био у моменту повређивања, али не видим логичан разлог због којег би он улазећи у зграду Владе био окренут ка улазу леђима, а не лицем, како су то тврдили присутни сведоци. Питам се зашто изјавама сведока није веровано, али процењивање веродостојности изјава свих учесника у поступку, укључујући и сведоке, ствар је суда, а не мене као вештака који је учествовао само у почетној фази поступка. На основу свега тога може се утврдити одакле је пуцано на премијера и да ли је заиста то учињено са зграде из Улице Адмирала Гепрата као што каже званична верзија.
Подсетимо атентату на премијера претходио је неуспели покушај атентата 21. фебруара 2003, на аутопуту Београд – Загреб, код хале Арена, што је такође обухваћено пресудом атентаторима, припадницима “земунског клана”.
Одмах после убиства председника владе, проглашено је ванредно стање и покренута акција “Сабља”, у оквиру које су ухапшени, а после троипогодишњег процеса и осуђени, припадници “земунског клана” као организатори и извршиоци убиства, док су иницијатори до данас остали непознати. Све остало је већ историја…
Дарко Злојутро Телеграф
