Ветерани Војске Србије, који су служили на Косову и Метохији, али и у ратовима од 1991. године па све до 1999, одлучили су да понуде своју помоћ студентима и грађанима који ће бити окупљени 15. марта у Београду на великом протесту. Синиша Јевтић, један од ветерана, за портал Нова.рс објаснио је да ће велики број његових сабораца помоћи у обезбеђивања скупа и истиче у разговору да их све инспирише снага и истрајност младих људи који одлучно „марширају“ у Србији.
Ратни ветерани Србије најавили су да ће 15. марта стати уз студенте на великом протесту у Београду, како би им пружили подршку и заштитили их од могућих провокација и инцидената. Синиша Јевтић, ветеран Војске Србије и један од иницијатора ове акције, за портал Нова каже да су ветерани одлучни од почетка протеста и да су се активно укључили у подршку студентима.
„Нас неколицина се од првог дана борило за права бораца и нисмо се правили мртви. Нажалост, од свих удружења, само су нека подржала ветеране, док су остали мудро ћутали. Ми смо одмах подржали и студенте – први пут на Славији, потом на Аутокоманди, где је с нама била и ћерка генерала Делића, Светлана. Симболично смо желели да нас она поведе, јер би генерал Делић сигурно био уз ову нашу децу данас. Након тога смо били на свим протестима – Бранков мост, пешачење из Земуна до Новог Сада, Крагујевац… Свуда где је било потребно, ми смо били ту да дамо ветар у леђа студентима и, ако треба, физички да их заштитимо,“ каже Јевтић у разговору за Нова.рс.
Јевтић упозорава да су ветерани трпели притиске и претње због своје подршке студентима.
„Број ветерана на протестима се стално повећавао, упркос уценама и притисцима са разних страна. Државни секретар, који је некада служио са мном на Кошарама, продао је и нас и нашу мртву браћу, уценујући саборце потписима подршке и пакетима хране. Било је напада и претњи, чак су ме звали из БИА да ме испитају зашто сам позвао борце да се окупимо. Рекао сам им да нећу да им полажем рачуне. Ако су озбиљна агенција, нека се баве правим проблемима, а не децом на протестима,“ истиче он.
Покушаји дискредитације и лажни ветерани
Наш саговорник коментарисао је и наводне ветеране који су се окупили у Пионирском парку, како би подржали „студенте“ који желе да уче, а што је изазвало револт и реакцију осталих ветерана Србије, који су најавили масован долазак на протест 15. марта како би пружили подршку правим студентима.
„Међу њима су двојица или тројица правих ветерана, који су продали свој образ, док су остали глумци повезани са властима и дужни за бенефите које имају. Ми, прави ратни ветерани, служили смо као редовни војници 1998. и 1999. године, а не као плаћеници. Ови који су сада у Пионирском парку нису били редовни војници. Опште је познато да су људи плаћени да буду у Пионирском парку. Наша борба је часна и бескомпромисна, а не вођена интересима“, наглашава Јевтић.
„Бићемо уз студенте – нећемо дозволити крвопролиће“
План ветерана за протест 15. марта је јасан – биће распоређени уз редаре и помагаће у одржавању реда и заштити студената.
„Предложили смо студентима да уз сваког редара буде и по један ветеран, као и да бајкери буду присутни. Тако ћемо имати бољу прегледност и комуникацију. Такође, разматрамо прављење ‘живог зида’ између наше деце и људи из Пионирског парка, како бисмо спречили могуће провокације. Знамо да се планирају инциденти како би се оправдала примена силе. Нећемо дозволити да наша деца страдају“, поручује Јевтић.
Како наводи, очекује се више стотина ветерена на протесту у суботу.
„Према нашим проценама, биће између 500 и 1.000 ветерана који су спремни да бране нашу децу. Не можемо тачно да се играмо са бројкама. Остало је само да се договоримо са децом око свих детаља, где треба да дођемо и где треба да будемо распоређени. Па ваљда је нормално да подржавамо нашу децу. До сада смо долазили парадно, али сматрам да би било корисније овако. Управо та деца, ти редари, били би први изложени нападима, а ми стојимо уз њих“, нагласио је Јевтић.
Емоције и сећања на ратне дане
Као ветеран, Јевтић признаје да га слике храбрих студената подсећају на време када је и он био војник.
„Тешко пуштам сузу, али сваки пут када сам био са овом децом, сузе су саме долазиле. Гледајући њих, видим себе и саборце – ту истрајност, упорност, жељу за слободом. Пратио сам их комбијем из Крушевца до Ниша, носио им ствари, понудио им превоз. Једна девојчица је била повређена, али су одбили да уђу у возило да се одморе. Таква посвећеност и снага су непроцењиви,“ прича Јевтић.
„Нама се јављају чак и момци који су само служили војни рок, питају могу ли да дођу с нама да бране своје вршњаке. Али то не долази у обзир. Рекли смо им: ‘Ви имате своје животе, морате да гледате напред. Ми смо ти који ће стати испред вас’“, каже храбри ветеран Синиша Јевтић и додаје:
„Ми нека сносимо последице, али деца су темељ ове државе и морају да стварају своју будућност. Ако ми не станемо уз њих сада, ко ће? Њихова борба је праведна, а наша дужност је да их заштитимо. Нема назад. Ово су наша деца и не дамо их!“
Veterani Vojske Srbije Foto: Siniša Jevtić
Јован Младеновић Нова
