Уместо седам нових мостова до краја 2030. године како је пре само три године најављивао Горан Весић, Београђани имају један мање – следеће године очекују их коначно и радови на делу Панчевачког моста, који није темељно реконструисан 60 година. Његови капацитети су одавно превазиђени, а сам мост је у лошем стању, оцењује за Н1 саобраћајни инжењер Иван Банковић.
Тадашњи заменик градоначелника Београда Горан Весић је током предизборне кампање с пролећа 2022. године најавио чак седам нових мостова у Београду до 2030. године.
Према Весићевим речима из марта 2022. године, реч је о два моста на Дунаву – код Ада Хује и код Винче који би требало да буду део обилазнице око Београда, затим два моста у функцији Бг воза, један мост у центру града, као и један мост који ће спајати Сурчин и Обреновац, јер ће како је Весић најавио – Бг воз ићи и до Обреновца.
И то није све, Весић и СНС су обећали и два пешачко-бициклистичка моста – мост који ће спајати Аду Циганлију и Нови Београд и мост који ће спајати Земунски кеј са Великим ратним острвом. Њима треба додати и најављену изградњу новог моста преко Саве на месту Старог железничког.
До сада ништа од најављеног није почело да се дешава, а Београђани су најближе радовима на санирању Панчевачког моста, планираној за 2025. годину. Према пројекту, у питању је рушење и изградња прилазних конструкција на десној обали друмско-железничког Панчевачког моста.
Панчевачки мост пуштен је у рад 1935. године као „Мост краља Петра II„, реновиран је 1946. после Другог светског рата, затим је реновиран 1961. године, што је уједно била и последња озбиљнија реконструкција. Струка је више пута у 21. веку упозоравала на неопходност реконструкције. Пројекат санације је 2007. године изградио Саобраћајни институт (ЦИП), међутим, обновљена је само пруга, односно железнички део моста. Радови су завршени 2010. гоидне.
У плану 1.314 дана, „Путеви Србије“ кажу мање
Иако у њему је наведен рок од 1.314 односно око 3,5 године, ЈКП „Путеви Србије“ који су одговорни за спровођење пројекта, за Н1 наводе да ће сви радови трајати између 18 и 24 месеца.
Оно што је још важније, кажу да „како би се што мање утицало на одвијање саобраћаја у Београду мост неће бити комплетно затворен током радова“. То ће, како истичу, постићи изградњом две привремене рампе.
„Обе рампе су пројектоване тако да у случају њиховог превођења у трајно стање нема потребе за значајним изменама, чиме би се повећао трајно и капацитет самог моста са београдске стране“, наводе за портал Н1.
Како кажу, тачан почетак радова није познат. Почетком новембра, после спроведеног поступка јавне набавке, закључен је уговор за израду Пројекта за грађевинску дозволу за рушење и изградњу прилазних конструкција на десној обали друмско-железничког моста преко реке Дунав – Панчевачки мост“.
Уговор је додељен трима компанијама. То су МХМ-пројекат, микро предузеће Лабораторијски путни центар из Новог Сада и ДБ инжењерингу из Београда.
„По завршетку наведеног пројекта стећи ће се услов за подношење захтева за добијање грађевинске дозволе“, наведено из ЈКП Путеви Србије.
У „Путевима“ истичу да по добијању грађевинске дозволе, следи решавање имовинских односа на парцелама и Потврда о пријави радова, након чега може да се почне са извођењем радова.
Грађевински инжењер Александар Опсеница коментаришући контрадикторне податке у вези са дужином пројекта за Н1 каже да је могуће урадити брже мост.
„Могуће је урадити и брже од 1.300 дана, али то пре свега зависи од пројектног задатка и буџета. За сада немамо ту информацију, односно доступно је мало података. Са саобраћајне стране нема смисла затварати га, јер је неопходан у смислу капацитета и протока“, наводи Опсеница за Н1.
„Капацитети Панчевца одавно су превазиђени“
Саобраћајни инжењер Иван Баковић за Н1, сматра да с обзиром да главна конструкција моста изнад реке неће бити предмет реконструкције у скоријем периоду, овакве радове не можемо називати „реконструкцијом моста“, већ рушењем и изградњом нових прилазних конструкција моста, које су такође, у врло лошем стању.
Куда ће ићи рампе
„Пре рушења приступних конструкција, изградиће се две привремене рампе: силазна на потезу Панчевачки мост- улица Кланички кеј – Вилине воде и узлазна – Улица Вука Врчевића – Панчевачки мост. Привремена рампа Вука Врчевића која води саобраћај у смеру Београд – Панчево почињаће прикључењем са Вишњичке улице, преко Улице Вука Врчевића ка Панчевачком мосту, док ће привремена рампа Вилине воде која води саобраћај у смеру Панчево – Београд повезује се на улицу Кланички кеј, па преко Дунавске улице на Булевар деспота Стефана Лазаревића.
„Чињеница је да у претходних више од 60 година није урађена ниједна структурна реконструкција моста, а одржавање самог моста је често било упитно и пратило је економско стање у земљи, па је тако, иако врло значајан мост не само за Београд, већ и Јужни Банат, нажалост често био запостављен и није био на листи приоритета”, сматра Банковић
Он истиче да је овај мост изузетно битан за Београд, поготово због великог броја насеља на левој обали Дунава, где живи више од 100.000 становника, а да осим Београђана и велики број Панчеваца ради у Београду и користи мост.
„Мост чека да падне“, а реконструкције нема без новог
Банковић подсећа да су капацитети моста одавно превазиђени и да је мост у видно лошем и незавидном стању.
“Да су потребни темељни радови на реконструкцији, али и проширењу капацитета моста, то је свима јасно већ годинама. Међутим, имајући у виду велики број путовања који се одвија аутомобилским саобраћајем, јавним градским превозом, градском железницом, као и железничким саобраћајем између Београда и Панчева, Вршца и другим градовима, није реална опција да се цео мост затвори у скоријем периоду, док се не омогући алтернатива. У периоду вршног оптерећења радним данима, тзв. „шпицу“, преко Панчевачког моста пређе око 6.000 возила”, наводи Банковић.
Са њим је сагласан и архитекта и редовни члан Академије инжењерских наука Србије Борислав Стојков.
„Погледајте мостове у Београду који су неодржавани, мост преко Дунава који се не одржава годинама и деценијама и само чекамо да падне и он у воду једног дана. Мост из Београда према Панчеву је грађен четрдесетих година прошлог века, рађен је у оно време на брзину, то је била војна изградња итд. Тај мост годинама чека неку врсту реконструкције, јер он је апсолутно небезбедан. И стално се оклева због тога што се поставља питање ко треба да финансира то – да ли Град Београд, да ли држава, да ли можда нека насеља около која то користе итд. Због тога је цела ситуација у једној пат позицији, тај мост чека да падне једног дана и да само да питамо опет ко је крив“, објаснио је Стојков недавно у разговору за Инсајдер који је пренела агенција Бета.
Прелазак трамваја на банатску страну
„Што се тиче Панчевачког моста, додао бих и врло битну ствар која се често заборавља, а то је да је планом развоја шинских система предвиђен и прелазак трамваја на банатску страну, тако да је то средњорочни пројекат који не смемо да изгубимо из вида. Шински систем високог капацитета би био одлично решење како би јавни превоз могао да прихвати све већи број становника и транспортује их до обода централне градске зоне. Тај пројекат захтева озбиљно планирање, велика улагања, али је крајњи ефекат такав да се то исплати на дуже стазе као стратешко решење“, закључује Иван Банковић.
Алтернатива о којој се годинама причало је мост преко Ада Хује, 2,7 километра низводно од Панчевачког моста у насељу Карабурма. Планирани мост је у надлежности града Бепограда, а градоначелник Алексндар Шапић је говорећи о мосту априла 2023. године рекао да мост јесте „у неком плану“, али „није ни близу неке реализације“. Компанија ДБ инжењеринг која је нагажована на Панчевачком мосту у свом протфолију има и пројекат моста преко Ада Хује.
Пупин није довољан
Преостали мост преко Дунава је једини и десетинама километара унаоколо. Пупинов мост је изграђен за време када су градом управљале партије окупљене око Демократске странке .
Он, како каже Банковић, иако значајан, јер је део спољног прстена око града, спаја Земун и Борчу, али не може да прихвати целокупан саобраћај преко Панчевачког моста. С тим у вези он каже да ова корисна алтернатива пре свега за прихватање теретног и транзитног саобраћаја, што директно утиче на већу пропусну моћ уличне мреже града.
„Сам Пупинов мост ни у ком случају не може прихватити целокупан саобраћај преко Панчевачког моста, нарочито узимајући у обзир капацитете Зрењанинског пута. Хипотетички посматрано, када би се сав саобраћај из насеља на левој обали Дунава преусмерио на Пупинов мост, дошло би до засићења Зрењанинског пута и пре него што дођете до самог моста, грађани би изгубили десетине минута од својих кућа до самог прилаза мосту“, закључује Банковић.
Foto N1
Предраг В. Поповић Н1
