Ајвар, кисели купус, карфиол, белолучена паприка, корнишони и туршија од више различитог поврћа, незамисливи су део зимнице која, по неком неписаном правилу, почиње да се спрема доласком јесени и крајем септембра. Пијаце, велетржнице и градски кванташи пуни су грађана који обављају прву куповину поврћа за спремање зимнице. Наравно, има и готове, а како нам кажу произвођачи, свако бира оно што му је исплативије. Свакако, цене на тезгама су скочиле јер суша преполовила принос производа, па је тако за спремање зимнице потребно издвојити више пара него прошле године.
Почетак јесени и крај септембра традиционално су резервисани за спремање зимнице.
Сваке године у ово време кванташке пијаце и велетржнице пуне су најразличитијег поврћа које се, махом, користе за припрему зимских оброка – неколико врста паприке, зелени парадајз, шаргарепа, карфиол, купус, корнишони…
Ипак, како произвођачи кажу за Нова.рс, поврћа и осталих пољопривредних приноса ове године је знатно мање него прошле због суше која је погодила Србију. С друге стране, цене на тезгама су скочиле, због чега грађани вагају, па нешто од зимнице паве, а нешто и купују готово.
По статистичким проценама, просечно трочлано домаћинство у Србији које припрема зимницу, набавља до 20 килограма паприке за ајвар, још 10 килограма пече и оставља у замрзивач или тегле, потом још до 20 килограма парадајза за млевење и кување, те до 10 килограма киселих краставчића.
Многа домаћинства се одлучују да зимницу додатно обогате и другим врстама поврћа, али многа и да обезбеде мининалну количину. Било како било, сама припрема зимнице ове године захтева нешто дубљи џеп.
Паприка најтраженија – цена већа
Паприка је, сигурни смо, основно „средство“ за припрему зимнице, с обзиром на то да постоји више врста, те да се исто тако од ње прави више различитих зимских оброка.
Конкретно, за припрему ајвара користи се најпопуларнија врста паприке – куртовка. То је она дуга, црвена, месната, троугласта паприка, која се прво пече, а онда користи у припреми. То за Нова.рс потврђује и Љиљана Алексић из Лексовца, која на београдској Каленић пијаци продаје паприке неколико година.
„Куртовка нема кап воде, због тога је одлична за печење. Она има највећи проценат суве материје у односу на воду, лепо се пече и лако гули, а кратко упржава. Даје леп изглед и фантастичан укус ајвару. То је подсеменска сорта и ниједан њен хибрид не може да да тај квалитет. Паприка за ајвар треба да буде што сувља, што не значи да не треба да буде месната, већ да у том меснатом делу не треба да има пуно воде“, објашњава она.
За теглу ајвара од 800 грама потребно је, објашњава, око 2,5 до 3 килограма паприке. Што се тиче цене, она се креће између 200 и 250 динара.
„Моја паприка је 250 динара. Имам и ону од 200. Цена зависи од величине паприке, значи, имам ону ситнију, а имам и крупнију. Цена је оваква због овогодишње суше која је оставила трага. Много је мање пољопривредних приноса, а уложено је много труда. У башти је хаос, доста робе је иструлило – парадајз, краставац, све“, истиче Љиљана.
Она продаје и ајвар, а цена једне тегле је 1.200 динара. Напомиње да је то прошлогодишња цена, те да верује да ће у наредном периоду цена бити још већа.
„Ајвар је прва лига. Паприка је чиста, лепо испечена, лепо ољуштена и што је најважније, у ајвару нема грама хемије. То је данас, у овом времену у ком живимо, веома важно“, поручује Љиљана.
Паприка најјефтинија на југу
Ако упоредимо цену паприке на београдским пијацама с ценама у другим градовима у Србији, чини се да је најјефтинија она на југу.
Наиме, на пијаци у Врању и Чачку паприка куртовка кошта 160 динара, док је у Нишу скупља за 40 динара.
С друге стране, у Војводини је цена паприке скоро па исто као у Београду – кошта до 250 динара, док је у Панчеву 200.
Цена паприке је нешто јефтинија на кванташким пијацама и у велетржницама. Тако је, рецимо, за ову врсту паприке на овом месту потребно издвојити до 150 динара за килограм, док је најскупља она зелена, љута – њена цена се креће чак до 500 динара по килограму.
Паприка бабура која се користи за туршију кошта између 200 и 300 динара, док је у велетржницама цена нешто мања.
Зелени парадајз, корнишони, карфиол, цвекла…
Осим паприке, грђани за зимницу спремају и зелени парадајз, киселе краставчиће односно корнишоне, карфиол, цвеклу, туршију…
Цена парадајза креће се од 120 до 250 динара по килограму, корнишона од 200 до 300, цвекле од 70 до 150, а карфиола од 200 до чак 500 динара за килограм.
Цене овог поврћа, које се најћешће користи за припремање зимнице, на кванташким пијацама, опет зависно у ком се делу Србије налазе и од тренутне понуде, ниже су у распону од 25 до 40 одсто.
Поврће + зачини
Не треба заборавити ни зачине који су неопходни у припреми зимнице и њихове нешто веће цене него прошле године. Рецимо, литар алкохолног сирћета у овом тренутку кошта од 150 до 170 динара, док литар уља на акцијама у великим маркетима стаје од 150 до 165 динара.
Потребан је и бибер у зрну, чија је цена око 300 динара, ловоров лист који се продаје по цени од 90 до 130, па потом и бели лук у праху који кошта око 300 динара.
Ко, наравно, не жели да се мучи или једноставно нема времена да сам припрема зимницу, може купити већ готову у боље снабдевеним маркетима, али и на интернету, у различитим групама на друштвеним мрежама.
У некима од њих наводи се да флаша од 0,75 литара домаћег млевеног парадајза кошта 270, балон од пет литара потпуно спремљеног млевеног парадајза 750, док тегла парадајза и паприке од 2,5 килограма кошта 1.000 динара.
„Пола плате на зимницу“
Купци примећују да су цене поврћа скочиле, те да ће и зимница ове године бити скупља. Слађана Ристић која је редовна муштерија на Каленић пијаци, каже за наш портал да просечна породица за скромнију зимницу мора да издвоји до 20.000 динара.
„Наша породица је, Богу хвала, велика. Имам четворо деце и наравно да морам да спремим више тегли свега. Моја деца воле млевени парадајз, па га највише спремам. Такође, спремам и пинђур, ајвар, белолучену паприку, туршију, киселе краставчиће и кисели купус. Многи заборављају да у зимницу уброје и слатку зимницу – џемове и компоте које ја баш спремам. Тако да, свеукупно гледано, мене зимница изађе пола мог минималца, можда мало више“, каже нам Слађана.
Као што каже Слађана, не треба заборавити ни слатку зимницу. Тако, углавном на селима, домаћице спремају џем односно пекмез, компот, слатко, воћни желе и воћне сокове који најчешће долазе у облику сирупа.
Тегла џема од 750 грама кошта од 500 до 800 динара, компота чак до 1.500, а чак је и слатко скупље него што је било.
Foto: Miljana Isailović/Nova.rs
Сања Радовановић Нова
