Параплегичар Снешко Милосављевић (57) из Деспотовца извучен из провалије захваљујући свом љубимцу. Штене је знало да сам у невољи, јер сам викао као луд не би ли ме неко чуо и дошао у помоћ
ДА је пас највернији човеков пријатељ, уверио се и параплегичар Снешко Милосављевић (57), из Липовице код Деспотовца, који је у провалији дубокој двадесетак метара, у околини села Сење код Ћуприје, како тврди, провео шест дана и ноћи. Четворомесечно штене није га остављало и све време је цвилело, а неки Сењани кажу да га спасиоци никад не би нашли да пас Мали није толико дуго лајао.
Из болничког кревета Снешко нам прича да је био на видовданским свечаностима у манастиру Раваница и да је поподне кренуо у Сење код рођака. Међутим, његов ауто, специјално направљен за инвалидне особе, заглавио се на брду и запалио. Он је изашао из возила и почео да пузи по ливади, јер је мислио да тако може да стигне до рођака, али је, ипак, завршио у великој провалији.
По лавежу пса, пронашли су га рудари из Сењског рудника, који су кренули у потрагу за мајком свог колеге Предрага, члана Спасилачке чете. Пошто нису смели да га дирају, позвали су полицију која је „ладом нивом“ успела да дође до Снешка. Спасиоци кажу да је Милосављевић био у тешком стању, дехидриран и исцрпљен. Полицајци су га ставили на носила и причврстили га својим опасачима, због великог нагиба терена. Показали су се као прави хероји, јер су жртвовали своје животе да би спасли повређеног човека, а нису имали срца ни да оставе пса.
После извлачења из провалије, Мали није хтео да се одвоји од свог власника, па је полиција службеним возилом превезла обојицу до основне школе у Сењу. Међутим, екипа Хитне помоћи из Ћуприје није хтела да вози и пса, па је Мали остао на улици. Не зна се да ли га је узео неко од мештана или се овај мали херој изгубио. Уз власника, и аутор емисије „Петфрендли“ Горан Шаренац апелује на све који имају информацију о псу да му се јаве и истиче да је шведска фирма „Хусе“ обезбедила најквалитетнију храну за пса, који је човеку буквално спасао живот.
.jpg)
– Давао ми је снагу – прича Снешко, који се опоравља у Општој болници у Ћуприји. – Нисам био сам. Знао је да сам у невољи, јер сам викао као луд не би ли ме неко чуо и дошао да нас спасе. Баш ми се не да се дружим са њим, ни са мојим Липовчанима. Још се нисам излечио од бактерија које сам добио када сам из инвалидских колица у марту пао испред банке, а сада се полако опорављам од времена проведеног у јами.
.jpg)
ОПОРАВАК
Срећом, Снешко није задобио преломе ни теже ране, али му ипак предстоји дужи опоравак. Најважније је да је у стабилном стању.
З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ Новости
