Још је неизвесно да ли ће на предстојећем јесењем заседању Скупштине Србије бити усвојене измене и допуне Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, иако је процес измене тог закона покренут пре готово пет година, подсећа организација Партнери Србија.
У свом саопштењу наводе да „иако је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја Републике Србије препознат као један од најбољих закона на свету у овој области, искуства у примени показала су да постоје проблеми које је потребно отклонити како би се обезбедила већа транспарентност и одговорност у раду органа јавне власти.
„Поред проблема који су уочени током година примене Закона, због чега су његове измене биле неопходне, у свим стратешким документима напомиње се да овај Закон треба мењати на начин да се обезбеди већа проактивна транспарентност у раду органа јавне власти. У преводу ово значи да је потребно „порадити“ на вољи органа јавне власти да самостално почну да објављују информације о свом раду, а не да искључиво реагују (а неки не чине чак ни толико) на захтеве грађана.“
Партнери Србија подсећају да су измене Закона започеле пре скоро пет година, ако се као време почетка рада на изменама Закона узме датум формирања прве радне групе за израду текста Закона (3.11.2016).
„За ово време формиране су две радне групе за измену Закона, израђена су три документа, од тога два нацрта закона и једна документ под називом Преглед одредаба које се мењају у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, промениле су се две владе, а процес је и даље у току. Током овог периода организације цивилног друштва и медијска удружења истицали су у више наврата како се изменама Закона угрожава већ достигнути ниво права на приступ информацијама.“
Након спроведене јавне расправе током јуна ове године, наводи се у саопштењу, Министарство државне управе и локалне самоуправе (МУДЛС) је објавило последњи Нацрт измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама 26. јула 2021. године, који је по оцени организација цивилног друштва садржи мање штетних решења, у односу на претходне верзије.
„Тако су, након реакције цивилног сектора и медијских удружења, из Нацрта уклоњени нови основи за ограничење права јавности да зна, попут угрожавања положаја на тржишту државних предузећа и других друштава капитала. Нацртом су уведена и додатна овлашћења Повереника у ситуацијама када органи јавне власти уопште не одговоре на захтев тражиоца, што би требало да има позитиван ефекат на досадашњу праксу (не)поступања органа јавне власти.“
Партнери Србија истичу да предложеним Нацртом нису решени сви проблеми уочени у примени самог Закона.
„Учешће Владе у обезбеђивању Повереникових решења није адекватно регулисано предложеним решењима. Наиме, иако важећи Закон прописује ову обавезу, Влада Републике Србије ниједном није обезбедила да се неко од обавезујућих, коначних и извршних решења Повереника и спроводе. Поред тога, питање надзора над Законом остало је у рукама Управног инспектората, који годинама не користи све расположиве механизме да процесуира оне органе који и након решења Повереника одбијају да доставе тражене информације. Интересантно је да је Управни инспекторат у једној фази измена Закона предложио да се надзор из Инспектората измести и додели Поверенику, међутим МДУЛС током досадашњег процеса измена Закона није имао слуха за овај предлог.“
Закључује се да је Нацртом измене и допуне закона „пропуштена прилика да се адекватно адресира потреба за проактивном транспарентношћу, што је од кључног значаја за унапређење права на приступ информацијама од јавног значаја, остваривање других права и интереса грађана, и контролу рада органа јавне власти.“
