Пет великих измена за ђаке од првог до шестог разреда

Нови правилници о плану наставе и учења који доносе одређене промене у организацији часова, слободним активностима и начину рада са ученицима, очекују ђаке од септембра у новој школској години, али не све. Измене ће се односити на ђаке од првог до шестог разреда.

Велике промене чекају основце од првог до шестог разреда у новој школској години, о чему је портпарол Уније синдиката просветних радника Србије Мирјана Гашић причала за Нова.рс.

Према њеним речима, ради се и на правилницима за први и други разред гимназије, али се њихова примена може очекивати тек следеће године.

На правилницима су радили стручна друштва и Национални просветни савет, односно наше најбоље колеге, стога ми нисмо имали зашто да улажемо приговор. Тренутно се ради на трећем и претпостављам да ће одмах затим ићи и четврти разред“, истиче она.

Какве измене очекују основце
Гашић каже да је једна од новина која ће можда највише значити ђацима и учитељима та што ће школе моћи саме да организују своје часове.

„Школе имају право да одреде дан када ће се изгубљени часови надокнађивати, на пример, у случају екскурзије, дана школе…Друга слобода односи се на већи број слободних наставних активности. Школа има право да те активности изабере и понуди својим ђацима. И пре је то постојало, само што је број тих активности сад незнатно повећан. Ученици могу да бирају једну до две активности, како не би дошло до преоптерећености“, објашњава она.

Комбинација слободних активности
Новина је и увођење већих слобода и за наставнике и учитеље, у смислу комбиновања свих слободних активности и редовне наставе по распореду часова.

„То подразумева да се распоред спроводи тако да се настава организује у блок-часовима, што би омогућило деци да се определе за слободне наставне активности. То значи да деца четири часа математике, на пример, не морају обрадити у четири школска дана, већ у три, од којих би један час био блок. До сада се дешавало да поједине школске управе инсистирају да се не уводи блок настава, међутим, судећи по новим правилницима, од следеће школске године то ће бити норма“, каже саговорница нашег портала.

Јако важна новина у будућем правилнику је и то што ће се радити на међупредметном повезивању градива за децу од првог до четвртог разреда.

„То значи да се предмети не уче сваки за себе, већ се повезују њихови садржаји. То би требало да омогући деци да на прави начин упију знање. Што се тиче предметног повезивања, неки учитељи су се до сад незванично водили тиме у својој пракси, али сад ће такав приступ бити обавеза учитеља. Проблем са овим системом је што је намењен само млађој. Дакле, проблем настаје онда када се, на пример, у четвртом разреду помене нека историјска личност о којој дете треба да учи тек у шестом разреду. Када се правилник опет буде мењао тако да обухвати све разреде, да би овај систем заиста могао да функционише, биће неопходно ускладити градиво и ставити тематски повезане наставне јединице у исти разред“, истиче наша саговорница.

Идеја стручних друштава и Савета
Ово је, наглашава она, идеја стручних друштава и Националног просветног савета, док је Министарство само дало одобрење.

„Министарство је само на крају дало своју реч, а заправо су све ово урадила стручна друштва и Национални просветни савет. Стручна друштва професора српског језика, физике, математике, свих предмета, усагласило се око оваквих правилника и негде када се таква ситуација деси, ми онда сматрамо да немамо право да утичемо, да улажемо приговоре, зато што претпостављамо да су у свим тим друштвима наше најбоље колеге и негде је логично да се ради онако како су оне сматрале да би требало. И онда Министарство на крају само даје завршну реч односно само усваја“.

Обавезујућа недеља сећања
У правилник који ће се примењивати од септембра, ушла је једна нова недеља која се у календару уписује као недеља сећања на трагичне догађаје у школи у ‘Рибникару’ и у Дубони.

„Те недеље акценат не би требало да буде на новом градиву, на оцењивању, већ на свему оном што чини заправо стварни живот. Требало би да се подсећамо тих наших младих суграђана који су трагично и несрећно изгубили животе, они су заслужили да се друштво окрене томе да покушамо младе у будућности да другачије васпитавамо. Наравно, школа је само једно зрно. Све то полази из породице и огледа се у друштвеној стварности, али школа мора да поведе. Увек је школа водила све нове промене“.

Новине нису обавезујуће
На питање да ли су ове измене обавезне за све школе, Гашићева каже да нису, сем недеље сећања која је уведена у календар.

„Питање је како ће се све ово спровести на терену. Ово није толико епохална промена, нису корените ствари, само су мали помаци, али то све зависи од спровођења на терену. Ви сада у правилнику имате омогућену ситуацију да се слободне наставне активности изводе ван школе. И директор може омогућити својим колегама који праве распореде, да ти распореди буду тако конципирани да једно одељење рецимо трећег разреда остане у школи, има три четири часа напољу, у природи, да се ту укључе и слободне наставне активности и други предмети уметничке природе, а да се науштрб тога, с друге стране, у ове остале дане стави нешто битнији садржај наставних јединица. Значи, то је рецимо да српски буде два пута, да буде двочас“.

Али, додаје она, неки директор неће прихватитит те идеје, него ће „слепо слушати инспекцијске надзоре“ који неће разумети добробити неких промена или неће смети да их прихвати.

„И онда вам све џаба јер правилник не наређује већ омогућава. За све ово је потребно много добре воље и много спремности да се крене у нешто другачије и храбрости да се прихвате евентуалне осуде неких. Значи, није обавезујуће, све је прилично дато на слободу школи. Није централизовано, да иде из Министарства као строга директива или из Националног просветног савета да се мора увести то и то. Најпре школе саме бирају које ће слободне наставне активности увести. Да ли ће се усмерити ка неким природним наукама или ће ка уметничким или ће можда ка дигиталном свету или ће ка неким физичким. И онда у зависности од тога како школа одабере, даље школа располаже тим својим изборима и онда ученике усмерава“.

Такмичења радним данима
До сада су углавном школска такмичења организована викендом. Међутим, саговорница Нова.рс каже да је управо једна од иницијатива та да се такмичења ставе у радну недељу, те да би и она требало да „заживи“ од септембра.

„Велики број такмичења се организује викендом, што је једна отежавајућа околност за све – за наставнике који воде и за оне који дежурају и организују и за ученике. Чини ми се да они који не иду на такмичења и немају свест о томе колико је то један велики, тежак и озбиљан задатак и колико је потребно одредити неке сврсисходне награде, а ти ученици најчешће не добијају неке посебне награде за то сем диплома“, објашњава она.

Додаје да наставници у појединим школама могу да остваре право на плаћање дневнице, док се у појединим школама које су слабијег материјалног стања то не може спровести.

„И онда ту просто долази до неких проблема, до разлике међу нама. Неко то плаћа, неко не. Ево, рецимо, колегама у Војводини је 21. субота радна, а 22. ће се одржавати окружно такмичење из српског језика, што значи да ће колеге буквално имати седам радних дана. Зато је ова иницијатива добра“, истиче она.

Polazak u školu Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Сања Радовановић НОва