„На скали читалачке писмености њих 38 одсто то не успева, 40 одсто математичке и 38 одсто научне“, навела је представница Института за психологију Марина Виденовић, на конференцији за новинаре у згради Владе, на којој је објашњено да је ту реч о примењивости стеченог образовања.
Према њеним речима, у Србији је, од априла до јуна 2018. године, 8.442 петнаестогодишњака из 190 школа учествовало у студији ПИСА.
Она је прецизирала је тестирано 79 земаља, и да је просечно постигнуће у Организацији за економску сарадњу и развој, која је покренула ову студију, око 500 поена.
Тестирање испитује знања и вештине ученика који имају 15 година. Проверавају се три области – читалачка писменост, математика и финансијска писменост, а у сваком испитивању једна област се одређује као „доминантна“ и темељније се проверава.
Прошле године то је била читалачка писменост. Већина питања, односно 70 одсто, односи се на ту тему, а 30 посто на остале две.
Ђаци на тесту морају да покажу да могу да разумеју и користе писани текст, али и да могу да размишљају о њему и ангажују се. Питања су у облику задатака вишеструког избора, али и отвореног типа, на која се тражи кратак писани одговор.
Процењује се „способност ученика да користе знање у свакодневним животним ситуацијама, да анализирају, размишљају и комуницирају на ефикасан начин“.
„У односу на земље региона, постигнуће ученика из Србије је више од постигнућа ученика из Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине, а слабије од постигнућа ученика из Хрватске, Словеније, Мађарске и Пољске, рекла је представница Организације за економску сарадњу и развој Тијана Прокић Бројер, наводећи да је Пољска узета као пример због доброг образовног система који је брзо показао ефекте.
„Ово не значи да ти ученици не знају читају, они то знају, већ је њима доста проблематично способност да примене то што знају у неким свакодневним ситуацијама“, рекла је Бројер, говорећи шта значи то да се не достиже основни ниво писмености.
У односу на претходни ПИСА циклус нису уочене значајније разлике, а тестирања се раде на три године, мада Србија није учествовала у њему 2014.
Тестирање је показало да више од 80 одсто ученика из трогодишњих стручних школа не достиже основни ниво писмености, већ је њихово постигнуће за око 140 поена ниже у односу на постигнуће ученика из гимназија.
Министар просвете и образовања Младен Шарчевић је рекао да се примећују резултати реформи у образовању, али да ће озбиљније побољшање резултата могу очекивати на тестирању 2024. године
„Из искуства знам да ово није кратка прича, једногодишња биљка већ вишегодишња и ово су дуже стазе“, рекао је Шарчевић, наводећи да образовању потребно много веће улагање.
Говорећи о мерама које се предузимају, он је рекао да се дошло до 10.000 дигиталних учионица, догодине и оне потом биће их по још 10.000, наводећи да улажу озбиљни напори да се услови у учионицама за усвајање знања унапреде.
Он је рекао да је „најгори део који треба да победимо приказивање лепше стварности него што јесте“.
„Отуда многи „вуковци“ на све стране колико хоћете, отуда је субјективна оцена наставника, жеља ученика, наставника аксиом“, рекао је Шарчевић, на конференцији за новинаре на којој је речено да ПИСА тестирање није такмичење већ начин да се боље сагледају проблеми.
Министар просвете Младен Шарчевић, на конференцији поводом објављивања резултата ПИСА тестирања, није одговорио на питање новинарке Н1 кога сматра одговорним за постигнуте резултате. Уместо одговора, обратио јој се, између осталог, речима да „није добро пазила на часу“ и да би лоше прошла на ПИСА тесту.
