Једино државно предузеће за речни транспорт, Југословенско речно бродарство (ЈРБ), држава је поново огласила на продају, само двадесет дана од обустављања прве продаје, али овог пута по цени од 21,9 милиона евра, седам милиона евра нижој од претходне, пише портал Пиштаљка.
За око седам милиона евра цена је нижа и од вредности последњег посла који је држава доделила овом предузећу, само пет дана пре него што је први пут оглашена продаја, наводи Пиштаљка.
Реч је о послу од стратешког значаја за земљу – превозу угља из румунске луке Констанце до термоелектране „Тент Б“ у Обреновцу – вредном 28,3 милиона евра, који је Електропривреда Србије доделила ЈРБ-у.
Како Пиштаљка сазнаје, ЈРБ могу да купе само две фирме: „Карин комерц“ и „Хидро-база агрегати“, јер су оне једине које испуњавају критеријуме Министарства привреде.
Министарство као услов за куповину ЈРБ-а тражи да купац има 15 теретних потисница регистрованих у Србији. И „Карин комерц“ и „Хидро-база агрегати“ имају по више од 15 баржи („Карин комерц“ 17, а „Хидро-база агрегати“ 19), али ниједна од ове две фирме није регистрована за речни превоз робе. На другој страни, ЈРБ има чак 51 регистровану потисницу.
Обе фирме имају историју уносних државних послова, а Пиштаљка је раније писала да је држава оптуживана да је протежирала фирму „Карин комерц“ у послу изградње железнице од Старе Пазове до Новог Сада, што се завршило тако што је приватна фирма избацила државно предузеће „Мостоградњу“ из посла.
Цео поступак продаје ЈРБ-а, који по писању Пиштаљке прати низ сумњивих догађаја, дешава се пред очима директора Агенције за спречавање корупције Дејана Дамњановића који је председник скупштине акционара ЈРБ-а. Као заступник државног капитала, Дамњановић је једини члан скупштине акционара и једини задужен да штити интересе државе у том предузећу.
Дејан Дамњановић, по статуту ЈРБ-а, дужан је да води рачуна о имовини предузећа за шта месечно добија накнаду у износу од 103.000 динара и иако је као директор Агенције дужан да се стара о спречавању корупције за шта прима плату од 457.574 динара – он је одбио да објасни због чега се државно предузеће које обавља стратешке послове за земљу продаје по цени која је нижа од вредности једногодишњег посла које добија од државе и то у моменту када остварује профит од више од пет милиона евра за прошлу годину, тврдећи да „нема сазнања на основу којих би могао да одговори“.
„Ја, као председник Скупштине привредног друштва ЈРБ и заступник државног капитала нисам учествовао у поступку поводом продаје акција ЈРБ-а које су у државном власништву“, навео је Дамњановић у одговору за Пиштаљку и упутио да се одговори траже од Министарства привреде.
Министарство привреде није одговорило на питања Пиштаљке о томе зашто се продаје ЈРБ, нису објаснили ни зашто је претходни оглас обустављен после само једног дана, нити су обелоданили ко је и на основу којих критеријума формирао цену.
На сајту Министарства могу се пронаћи информације да је претходни поступак обустављен да би се кориговала цена.
„У периоду након припреме и објаве Јавног позива, Министарство привреде је обавештено од стране Дирекције за имовину Републике Србије, а преко субјекта приватизације да су одређене парцеле према важећој планској документацији предвиђене да буду део пројекта од посебног значаја за Републику Србију“, пише у тексту и наводи се да је Министарство због тога, а пре свега у циљу заштите јавног интереса, захтевало нову процену вредности предузећа и самим тим умањену цену.
Како Пиштаљка сазнаје, реч је о парцелама на Савском насипу на Новом Београду које су по новим планским документима предвиђене за ширење пројекта Београд на води, на којима ЈРБ има право коришћења, а чији је власник држава. У подацима из катастра непокретности не постоји податак да је држава одузела право коришћења тих парцела ЈРБ-у, па није јасно како је онда у јавном интересу да се предузеће прода по нижој цени.
MGSI/Đ.K.
