Велики или Часни пост почиње данас и траје до празника Васкрсења Господа Исуса Христа. Часним се зове овај пост, јер обухвата страдање Христово и Његово разапињање на Часни крст. Пост (грч. νηστεία) је важан у животу сваког хришћанина, јер је средство за стизање до спасења, које се састоји од уздржавања од одређене хране, од рђавих мисли, жеља и дела, а у умножавању љубави, молитве и доброчинства, и упражњавања свих хришћанских врлина. Може се чути од многих како „грех на уста излази, а не улази“ и тиме се објашњава зашто се не пости, док се занемарују други аспекти поста, много битнији и важнији – духовни, јер пост осим те телесне стране има и своју духовну страну.
Телесни аспект поста, који чини уздржавање од одређене хране и алкохолних пића, само је помоћно средство за духовну борбу против страсти и циљ му је умирење телесно. Духовни пост је уздржавање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела, и подразумева уздржавање од сваке похотљивости, а Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста и писали су сам телесни пост Бог не прихвата.
Велики пост назива се тако јер је и најдужи пост у години и траје 48 дана, односно седам седмица, а то су: прва седмица зове се Чиста или Недеља Православља, када се слави победа над иконоборцима и успомена на поновно успостављање поштовања икона 843. године у време царице Теодоре и патријарха Методија, друга – Пачиста, јер долази после Чисте, од XIV века посвећена Светом Григорију Палами архиепископу солунском и чудотворцу, а пре тога је у VII веку на крају ове недеље читано Јеванђеље о блудном сину, трећа – Крстопоклона, када се на крају јутрења износи Часни крст на поклоњење и целивање као подсећање на распетог и васкрслог Господа и Његове победе над смрћу, четврта седмица – Средопосна, која је на средини поста и посвећена је сећању на Светог Јована Лествичника игумана манастира Свете Катарине на Синају у VI веку, пета седмица – Глувна, када се не пева, не игра и не свира, а посвећена је Светој Марији Египћанки која се 47 година подвизивала у пустињи, шеста седмица – Цветна, названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим, те је и посвећена успомени на последњи царски улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, и седма, последња семица је Страсна или Велика недеља, која се проводи у најстрожијем посту.
У Страсној недељи је и Велики петак – једини дан у години када се у Православним храмовима не служи Литургија, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу и тада се износи плаштаница у којој је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста. На Велики петак не чују се ни црквена звона, већ почев од бдења на Велики четвртак оглашава се само клепеталима. Ове седмице се фарбају и јаја, као знак Васкрсења Господа Исуса Христа. У неким крајевима фарбање јаја почиње на Велики четвртак, док има места где се фарбају и на Велики петак и Велику суботу. Најстарије сведочанство о Великом посту потиче из II века, а о посту је говорио и отац Тадеј у својој поуци о причешћивању: „Треба припремити срце да се у Светом Причешћу сједини са Господом. Пост је потребан за смирење тела, јер када се тело смири, смириће се и душа. Црква је прописала како треба постити.
Срце треба припремити. Ми можемо ништа не јести, а да нам је срце злобно и пакосно. Како да примимо Свето Причешће када не подносимо ближње? Узећемо Свето Причешће, али не за спасење, јер смо задржали паклене особине, које су зле. Пост је припрема за смирено срце. Свети Оци кажу: ‘Онај који није послушан узалуд пости и моли се Богу. Послушање је веће од поста и молитве.’ Кад сам био млад нисам разумео упутства Светих Отаца, али касније сам видео да је то тачно. Ко не смири срце и не очисти га од злих мисли, узалуд пости. Господ је сав мир, сав радост. Треба припремити срце да буде кротко, смирено, у супротном узећемо Свето Причешће на осуду, а не на спасење. Зато се и молимо да нам ‘Причешће не буде на суд, него на спасење’…“ – Поуке оца Тадеја из књиге „Отац Тадеј – Духовник нашег времена – живот и поуке“ аутора Весне Никчевић.
Снежана Недић
