Студенти београдских факултета планирају да пешаче до Новог Сада да би у том граду били у дану када се обележава годину дана како је пала надстрешница Железничке станице и убила 16 људи. Академци овом протестном шетњом отварају ново поглавље у својој борби за ванредне изборе, а јасно је да су њихови обиласци земље, на којима су дочекивани као ослободоци, један од највећих страхова председника државе Александра Вучића. Тај страх је оправдан јер су, како за Нова.рс оцењује Дејан Бурсаћ, студенти постали озбиљна претња за Вучића зато што су својим маршевима кроз Србију ушли су у нешто што је до сада била екслузива напредњака.
Из Београда пут Новог Сада крајем октобра пешке крећу студенти београдских факултета да би првог новембра у Новом Саду били на обележавању годину дана од трагедије када је пала тек реновирана надстрешница Железничке станице и убила 16 људи.
Да подсетимо, овакав марш под називом “На корак до правде” одржан је и крајем јануара када су београдски академци стигли у Нови Сад да помогну својим колегама у акцији “Три месеца – три моста”, којом је првог фебруара обележно три месеца од погибије 16 људи на Железничкој станици.
Та протестна шетња, спавање студената под ведрим небом у Инђији, емотиван дочек на Петроварадину, били су велики догађаји сами за себе и у том тренутку врхунац студентског бунта. Али то је било истовремено први озбиљан студентски корак у буђењу целе Србије.
„Дошли ослободиоци“
После Новог Сада крећу шетње и маршеви широм Србије. Ишло се по киши и ветру из свих крајева земље на велике скупове, који су организовани у Крагујевцу, Нишу, Новом Пазару, Београду. Огрнути заставама, праћени бајкерима и бициклистима, академци су пешке пролазили кроз градове, варошице, али и забачена села, чији су времешни мештани сведочили да у њихове крајеве политичари нису зашли деценијама.
“Они су наши ослободиоци. Србију ће спасити њена младост”, усхићено се говорило у селима дуж Србије. Износило се на пут све најбоље што се има у кући да се дочекају “деца која пешаче за правду и слободу”. Памте се старије жене са јабукама и кифлицама како дочекују и грле студенткиње које виде први пут.
На тај начин се у сваком кутку Србије чуло за студентску побуну, а онда су академци, у духу технологија уз које су стасали, подигли ниво у игрици и кренули ван земље. Организована је и бициклистичка тура до Стразбура, као и штафетни маратон до Брисела, којима су и јавности Европске уније скренули пажњу на своју борбу.
Вучићево спиновање о студентима бициклистима
Да овакво студентско буђење Србије и узбуњивање Европе велики трн у оку председнику државе Александру Вучићу види се из његових наступа. Не пропушта прилику да пласира теорију да су “бициклистичка тура до Стразбура и маратон да Брисела студентска лаж и превара”.
“Посебна пажња се сваког дана посвећује бициклистима који су лажно ишли до Стразбура. Нисам знао да је Стразбур у Србији. Сви ови људи су плаћени дневницама, сваки бициклиста, тркач, мотоциклиста има дневницу која никад није мања од 50 евра. Само израчунајте колико стотина милиона то кошта и ко то плаћа”, рекао је Александар Вучић недавно у својој “исповести о обојеној револуцији” у Србији.
Сами студенти не откривају много детаља. Поједини њихови представници су у Утиску недеље најавили поново реактивирање шетњи, било кроз акцију “Студент у сваком селу”, која све време траје у другом плану студентске побуне, али и кроз нове маршеве по Србији у склопу борбе за ванредне парламентарне изборе.
„Више студената пешачи до Новог Сада него што СНС може да скупи у шетњи“
Углавном свака најава студената, било да је у питању њих око четири хиљаде који ће ићи пешке до Новог Сада, или нека друга протестна шетња у организацији академаца, нови су кошмар за председника Србије
То и не чуди, када, како је приметио политички консултант Душан Миленковић, више студената пешачи од Београда до Новог Сада него што СНС може да скупи у својој шетњи од 300 метара чак иако има неограничено лове за дневнице и логистику.
„Какав епски моменат – живот имитира уметност за ‘бој не бије свијетло оружје већ бој бије срце у јунака’”, написао је Миленковић у објавио у друштвеним мрежама.
Више студената пешачи од Београда до Новог Сада него што СНС може да скупи и својој шетњи од 300 метара чак иако има неограничено лове за дневнице и логистику.
Какав епски моменат живот имитира уметност за „бој не бије свијетло оружје већ бој бије срце у јунака“
— Dusan Milenkovic (@dmilenkovic) October 6, 2025
Да су студентски маршеви по Србији кошмар за Александра Вучића потврђује и Дејан Бурсаћ, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију.
Он објашњава за Нова.рс да су студентске шетње уз велике протесте из прве половине године имале највећи мобилизациони потенцијал “не само протестног покрета, већ нечега што се сада политички артикулише као подршка тзв студентској листи”.
„Студенти ушли у ексклузиван простор СНС“
“То јесте озбиљна претња за Александра Вучића. Показало је те студенте људима, показало је да су организационо способни. И што је најважније, они су ушли у нешто што је до сада била екслузива Српске напредне странке, то је политички рад на терену”, истиче Бурсаћ.
Оцењује да то опозиција није успела у претходних 13 година, јер делом није имала довољно људи ни довољно средстава, док су напредњаци радили на терени прикачени на државне буџете.
“Сада то студенти раде, обилазе Србију, подижу је, уливају јој наду, преносе своју поруку и раде то потпуно волонтерски. Овај наратив Александра Вучича који смо посебно имали прилику да видимо прошлог викенда је уствари показатељ једног страха шта може нова најављена јесен студентских протеста и шетњи да му донесе”, наглашава Бурсаћ.
Он указује да Вучић “ни за јоту није успео да помери распожење код својих бирача, који су уплашени неизвесношћу и није им јасно шта се дешава, али ни код друге стране, учесника протеста, који су ентузијастични и оптимистични иако у једном тренутку дошло до извесног затишја.
„Вучић се с правом плаши“
“Сада се са правом плаши. Ако ништа није успео да учини са свим оним понудама – економским мерама, својом међународном активношћу, скуповима које СНС организује викендима – Александар Вучић се након свега тога плаши какво ће бирачко тело реаговати када се студенти реактивирају”, истиче саговорник Нова.рс.
Председника државе, како процењује Бурсаћ сада мори читав сет питања.
“Да ли ће имати додатни одлив свог бирачког тела, да ли ће они неодлучни прећи на страну студената, као да ли ће се додатно мотивисати протести и у бројкама, али својим у захтевима за ванредним парламентарним изборима. А сви знамо, из саме чињенице што их Вучић не расписује иако има целу уходану машинерију, да су ванредни парламентарни избори проблем за Српску напредну странку”, закључује Бурсаћ.
Studenti iz Kragujevca pešače danas do Smederevske Palanke. Foto:N1
Јелена Булајић Нова
