„Док год има мрака има и сванућа”, „Ми смо прва грудва, ви требате да будете лавина” или само „Много нам значи ваша подршка”… натписи су на само делу захвалница окачених у пекари за његову полугодишњу помоћ студентима у блокади. Али не дрема се на ловорикама већ се борба наставља даље. А, у ту сврху крагујевачки Неша Пекар од јуче има и рачун за „помоћ пријатеља”.
„Подршка мале групе великих људи одржала ме је пола године да не станем са донацијама за студенте. Од данас имам и рачун (на доњој слици) за донације”, написао је Неша Пекар јуче и разделио позив по друштвеним мрежама.
Као што је Данас већ писао Ненад Максимовић алиас Неша Пекар из Крагујевца већ више од пола године свакога јутра спрема доручак за студенте крагујевачког Универзитета који дежурају на блокадама факултета.
Активан је у подршци студентском протесту још од првог генералног штрајка у јануару на који су они позвали грађане када је за ТВ Н1 изјавио „да неће да ради док нам туку децу”.
Али, радио је за њих и то сваке ноћи у једном тенутку снабдевајући доручком свих шест крагујевачких факулетета који су тада били у комплетним блокадама.
– До скора је било сваког дана ујутру сам носио вућ доучак студентима на шест факулетета. Сада и даље сваког јутра на барем барем три-четири: ФИЛУМ, Медицински, ПМФ… они су активни све време а ту су и ФИН и Економски који се „ломе” и чији пленуми прегласавају да ли ће се блокада наставити или не, каже он док пакује бурек, пециво и наравно јогурт у кутије, гајбе и кесе.
Тренутно је на факултетима на које односи доручак по 10-15 дежурних са ноћне блокаде док не пристигну остали. Свеједно не оставља их да предају смене гладни.
Иначе Неша сем што сам све спрема и пече сам и развози своју пекарско-бурегџијску донацију по факултетским блокадама.
Како каже за намирнице и провијант се сналазио на различите начине шест месеци. У томе му је највише помогао Клуб културе „Артиум” (не само донацијама за производњу већ и људски када се разболело и пао у кревет), појединачно пријатељи, суграђани…
– Пред велики студентски скуп „Сретнимо се на Сретење” у фебруару, баш на ту сретењску ноћ академик Душан Теодоровић дошао је у два сата иза поноћи у пекару, је то је пекарски „радни дан”, и дао ми 20.000 дианара као донацију за студенте, наводи он.
А, шта се променило после ових пола године када је отворио званично и рачун за (исп)помоћ донацијама за студенте?
– Ми немамо намеру да одсутајемо. Сад сви причају као: „лето је”, „опада интензитет протеста”… ма какви, настављамо. Јавила се потреба да се укључи још неко. Не морају увек исти људи. Наравно ко и ако жели и колико може. Због тога рачун, појашњава он за Данас.
Рачун за све људе добре воље који желе и могу да помогну је доступан на свим друштвеним межама Неше Пекара а да има реаговања – има. Док водимо овај разговор троје грађана из Србије (ван Крагујевца) уплатило је донације (сума позната редакцији Данаса). Јавили су се као заинтересовани и наши људи из дијаспоре, превасходно из САД.
Иде се даље и нема се времена за празне приче па макар и сврху медијске промоције. Неша ускочи у своје борбено возило (разваљени „југо”) за доставу фруштука и крете да развози овојутарњу туру доручка за студенте који дежурају на блокадама од ноћас. Није фора само да стигне него и да буде вруће. Јер ’ладан бурек не иде ни на ову врућину и тропску врелину протестно-револуционарног лета. А, „пумпа” се даље без намере да се стаје.
Foto: Z. S. M.
Зоран Мишић Данас
