Почетна » Поједине стручне школе празне и после другог уписног рока: Све мање деце хоће у занатлије, ни сигуран посао ни добра плата не могу да попуне клупе

Поједине стручне школе празне и после другог уписног рока: Све мање деце хоће у занатлије, ни сигуран посао ни добра плата не могу да попуне клупе

од Други Пишу
0 коментар

Ни после другог уписног рока, неке стручне школе у Београду нису успеле да попуне сва места. Док са једне стране истраживања показују да тржишту највише недостају аутомеханичари, вулканизери, месари, фризери и пекари, будући ђаци та занимања не бирају радо. Чак ни сигуран посао ни добра плата нису довољно јак разлог да се клупе попуне. Хоће ли трећи уписни рок, који је у току, нешто променити?

У средњим стручним школама у којима има места, јуче и данас организован је трећи уписни рок. Међутим, ни то им неће помоћи да попуне одељења за занимања која су, не тако давно, била најпопуларнија, па су многи ученици остајали испод црте, пише РТС.

Међу њима су пекар, месар, керамичар, обућар. Тако се у обреновачкој Пољопривредно-хемијској школи за месара и пекара пријавило само њих шесторо, а у Грађевинској школи Београд за керамичара само петоро.

Одељење – само од више заната
У првом уписном року, на смер обућар уписао се један ученик, у другом 6, па ће, ако их споје са галантерима, којих има 14, моћи да оформе одељење. Оваквој гимнастици прибегавају и у другим школама.

„Најкритичнија ситуација је код оператера основних грађевинских радова. Ради се о занимању које обухвата зидара, тесара и армирача, значи три у један. Само што је тај назив, да кажем, дошао нешто касније, нажалост, није најсрећнији и можда и то изазива забуну код родитеља приликом уписа. Ове године смо потраживали 15 ученика, односно половину одељења, јер смо направили комбинацију да у једном одељењу буду заједно са руковаоцима грађевинском механизацијом који је најтраженији профил, да би успели да задржимо и тај мањи број уписаних у том једном одељењу“, каже Раде Зејак, директор Грађевинске школе.

Занимања која више не постоје
Иако је пољопривреда развојна грана, мало је оних који би да се школују у пољопривредним школама. Исто је и у грађевинским школама, у којима су нека одељења угашена, јер се три године није уписао ниједан ученик. А минимум је 15 да би се формирало одељење.

„Конкретан пример је техничар за извођење завршних радова у Грађевинској школи. То значи и да сте керамичар и водоинсталатер и зидар, буквално све за грађевинске послове. Пошто више пута нису уписивали четврти степен, ове године занимања више не постоје“, каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.

Ипак, ове године повећано је интересовање за упис у средње стручне школе у односу на претходне године. После затишја, опет се тражи место више за занимања: бравар-варилац, електричар, техничар ваздушног саобраћаја, форензичар, кувар, конобар, хотелски техничар. Ту је за једно место конкурисало по четворо осмака.

У Барајеву је оформљено ново одељење за инсталатера водовода, грејања и клима-уређаја и попуњено у првом уписном року.

На одлуку о томе шта ће ученик уписати, утиче много фактора: успех у школи, могућност брзог запослења, зарада. А све то има утицаја и на школе. Нека занимања се гасе, друга су опет у моди.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

РТс/Нова

Можда ти се свиди

Оставите коментар