Недостатак места у вртићима проблем је који се не решава годинама уназад, а временом је постао нерешив за многе породице у Србији. Како се ближи септембар брига родитеља постаје све већа, јер лето се ближи крају, а родитељи морају да се врате на посао.
Вртићи су установе које нашој деци обогаћују живот, шире знања, омогућавају адекватан развој, а родитељима пружају могућност да несметано раде. Оба ова аспекта требало би да су јасна надлежним институцијама, ипак из буџета се из године у годину за изградњу нових вртића не издваја колико би требало, пише портал Бебац.
Портал је питао родитеље чија деца нису добила место у вртићу како њихова деца проводе време и ко их чува док су они на послу. Одговори су нас још једном подсетили, а требало би и да алармирају комплетно друштво, о изазовима са којима се ови родитељи суочавају.
Места у вртићу нема ни у селима, ни у градовима
Последњих година највише деце у Србији рађа се у већим градовима и највише жалби институције су примиле баш у великим градовима. Ипак, породице у сеоским срединама сусрећу се са истим, ако не и са већим проблемом. Места у вртићима нема ни тамо, а приватни вртићи не постоје. Како пишу читаоци портала Бебац, у Ђурђеву чак 27 деце остало је без места у вртићу, у селу Кумане нема јаслица, па чак и у већим местима попут Панчева родитељи децу не могу да упишу у врић.
У појединим местима, чак и када упишу вртић, радно време им је четворочасовно што је потпуно неадекватно и не уклапа се у стандардно радно време родитеља.
Родитељи стичу утисак да деца нису приоритет
Ово је тема која се тиче права сваког детета на вртић, без обзира на то да ли мајка ради или не.
„На крају свих крајева и коментара, битно је да свако дете има право на вртић, социјализацију, учење и дружење, било да мајка ради или не, то је дететово право које је већини деце у Србији ускраћено“, рекла је једна читатељка.
Када деци то право ипак буде ускраћено неко од родитеља, и то најчешће бива мајка, одлучују се на отказ и одлазак са посла.
Мама Ана из Ваљева написала је да њена деца већ три годину не могу да добију место у вртићу. Некада су бабе и деде преузимали на себе ћување деце, али данас они увелико раде јер је ганица за одлазак у пензију повећана.
Поједине општине нашле решење у рефундацији
Коментари такође постављају питање приоритета инвестиција у земљи. Као што је један читалац саркастично прокоментарисао „овде се гради национални стадион, јер стадион је изгледа потребнији од болница и вртића!“.
Изградња вртића је реткост и баш зато поједине општине одлучиле су да субвенционишу деци приватне вртиће. Овај процес, иако умногоме помаже родитељима, има доста својих мана јер, на крају крајева, родитељи те деце вртић плаћају знатно више него родитељи вршњака из државних вртића.
Одговорни су се протеклих година углавном служили демагошким потезима, попут бесплатних вртића, који ће, плашимо се, имати непоправљиве последнице по образовање и заштиту деце, пише Бебац.
Проблем недостатка вртића је свеобухватан и на својој кожи осете га сви они који се грчевито боре да задрже посао и одгајају оно највредније. Потреба за новим вртићима је очигледна свима у друштву, ипак доносиоци одлука упорно избегавају да се озбиљније посвете решавању овог проблема који би требало да буде приоритет за сваку земљу која брине о својој будућности.
Foto Shutterstock/Beloborod
