Секретаријат европске енергетске заједнице покренуо је поступак против Србије због кршења „Директиве о великим постројењима за сагоревање“ у случају термоелектране Морава, која наставља да ради упркос истеку њиховог ограниченог века трајања.
Према плану на који се обавезала Србија, ТЕ Морава је требало да после 1. јануара 2018. године ради 20.000 сати. После тога требало је да уследи затварање електране или пребацивање на друге енергенте.
Како се наводи у саопштењу Енергетске заједнице таква постројења могу остати у погону само ако испуњавају строже стандарде „Директиве о индустријским емисијама“, што није случај за ТЕ Морава, која је 2022. години „достигла крај ограниченог животног века“, пише Н1.
Тим поводом Секретаријат заједнице је упутио уводно писмо у вези са њеним кршењем.
Поменута директива Европске уније односи се на ограничења емисије сумпор-диоксида (СО2), азотних-оксида (НОx) и прашине из великих ложишта или електрана. Према Директиви омогуц́ава се појединим електранама на фосилна горива да искористе лимит од 20.000 радних сати најдаље до краја 2023. године. После тога могу да наставе да раде само ако испуњавају стандарде прописане ЕУ Директивом о индустријским емисијама (Индустриал Емиссионс Дирецтиве – ИЕД).
ТЕ „Морава“ у Свилајнцу, изграђена 1969. године на бази отпадног угља из подземне експлоатације. Поседује блок инсталисане снаге 125 мега вата (МW) који је прошле године произвео 560 гигавар часова (ГWх) или 1,8 одсто укупне производње ЕПС-а.
Електропривреда Србије (ЕПС) намерава да од 2025. до 2035. године у својим термоелектранама угаси 10 блокова, укупне снаге 1.094 МW, наведено је у ЕПС-овом плану Зелени пут.
То би требало да значи престанак рада ТЕ Морава, ТЕ Колубара А и ТЕ Костолац А, а наставак рада са смањеним капацитетом ТЕ Никола Тесла А (ТЕНТ А), пише Н1.
Резултат затварања блокова, како је рекао Шиљкут, биће смањење емисионог фактора са 0,86 тона ЦО2 по МWх у базној 2019. на 0,51 тону у 2035. години.
Foto N1
