„Хоћеш да напишеш чланак после овога и да ти дебело платим?“ То је новинарку телевизије Н1 Ану Новаковић питао отац Бењамина Хасанагића који се у процесу против инспектора Одељења за борбу против дрога београдске полиције води као оштећени
Отац Бењамина Хасанагића седео је иза леђа новинарке, у делу предвиђеном за публику, на само неколико метара од судије. Док је изговарао срамно питање прстима је гестикулирао као да броји новац. Претходно је питао: „Шта си ти?”
Новаковић је одговорила: „Новинарка.”
Неколико секунди раније, пред судијом се водила жучна расправа између једног од сведока, бранилаца окривљених инспектора и тужитељке. Сви у судници су покушавали да рашчивијају да ли је сведок рекао да се „није плашио” у одређеној ситуацији, а онда неколико минута касније рекао да се „ипак плашио”. Чак су се и присутни новинари убацивали у ту расправу, па и новинарка Новаковић која се обратила судији и за сведока прокоментарисала „Јесте, рекао.”
Да ли је то био довољан повод да отац једног од оштећених новинарки Н1 упути срамно питања: „Хоћеш да ти платим за чланак?”
„Срам да вас буде!”
Глас избезумљене новинарке проломио се судницом и зауставио сваку расправу.
„Срам да Вас буде, како Вас није срамота? И још тако да ми се обраћате у судници и то пред судијом! Срамота. Ма како Вас није срамота да тако нешто говорите?”
Сви су ућутали на трен. Новинарка Н1 која држи до себе и своје професије се пред целим правосудним системом бранила јавно и то сама. Док су присутни покушавали да схвате шта се догодило, судија Милан Гркинић је питао о чему је реч.
Новинарка Новаковић била је јасна.
„Судија, нудио ми је новац за чланак.”
Судија Гркинић је моментално затражио од Хасанагића да напусти судницу уз поруку да му забрањује да убудуће присуствује суђењу.
И на томе се завршило. Ником ништа. Али се зато врло упитно суђење инспекторима који су открили Јовањицу, према оптужници највећу фабрику дроге у Европи, наставило.
Самоспасавање новинарске части
У стилу апсурда који живимо, понижавајуће, застрашујуће, а можда и противзаконито питање, постављено је новинарки усред Палате правде.
Ана Новаковић је урадила једино што спасава новинарску професију – дигла је глас и тако бранила своју част, новинарство, али и место где се „дели правда”.
Иако је судија брзо реаговао и избацио Хасанагића забрињава што није затражио од тужиоца да бар размотри да ли у том чину има кривичног дела у покушају.
Онда би Хасанагић имао прилику да објасни да ли је заиста намеравао да „дебело плати” новинарки за текст или је желео да је „само” увреди. Ако му је намера била да је увреди и то кажњиво, а увреде новинара се у цивилизованом систему заиста дебело плаћају, а да се чланак ни не напише, када Суд тако одлучи и казни виновника.
Јавна тужитељка окреће главу
Непознато је и да ли је овај случај уопште унет у записник са суђења?
Забрињава и што је у судници била присутна и тужитељка Данијела Кљајић која покушава да се представи ревносном у борби против јавашлука. Кљајић је тужитељка управо у Одељењу за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Међутим, док новинарка јавно, у судници, сведочи о томе да јој се нуди „новац за чланак”, док се отвара питање да ли се крши закон управо ту и тада, тужитељка на све окреће главу.
Напади на новинаре постали су нешто што се подразумева од улице до суднице.
Потрага за правдом остаје удављена у тој тешкој тишини правосудних институција. А једина нада да се безакоње неће заборавити јесу управо новинари. Зато што, кад институције ћуте, онда историју пишу они који извештавају у јавном интересу – новинари.
Ana Novaković: „„Sram da Vas bude, kako Vas nije sramota?“ (Foto: X.com/N1)
Јелена Зорић
