Таквих одлука је од 2015. година до септембра 2019. године било око 500, док их је од септембра 2019. до 23. септембра ове године било више од 900, показују подаци повереника.
Повећање броја одлука којима се захтев враћа на поновно одлучивање поклапа се са доласком Милана Мариновића на место повереника за информације од јавног значаја.
У разговору за ЦИНС, Мариновић наводи да је за то одговоран Закон о заштити података о личности који је почео да се примењује крајем августа 2019. године, јер од тада органи власти због приватности ускраћују податке чешће него раније.
Ми не можемо знати којим све приватним подацима располаже орган власти да бисмо рекли дајте или немојте дати (информације). Тако да им враћамо да провере којим личним подацима располажу са упутством које личне податке морају да заштите, а које личне податке могу да дају, објаснио је Мариновић.
Додаје да повереник не може да утврди да ли је то што је орган власти написао истина, па много тога зависи од њихових одговора на жалбе који су често неодређени.
Према речима Мариновића, приликом одговарања на жалбе органи наведу да им је поднето пуно захтева или да се тражи пуно информација, али повереник не схвати да ли они уопште поседују тражену информацију.
Морамо прво да им поништимо (решење којим одбијају захтев) и да кажемо проверите да ли имате (информацију), па ако имате онда одлучите и да ли и после нашег поништавања постоје основи за ускраћивање или не, објаснио је Мариновић.
