Званично, до 16. јуна трајала је јавна расправа о изменама и допунама Закона о информацијама од јавног значаја. Бивши повереник Родољуб Шабић каже да му није познато у којој је сада фази тај закон, као и да не зна да ли ће се и када појавити у скупштинској процедури, имајући у виду уставне одредбе о летњем заседању.
Шабић наводи да је од самог почетак све ишло на један врло чудан начин и подсећа да у радној групи за измену Закона није било ниједног представника новинарске бранше и из истакнутих субјеката цивилног сектора… Он каже да када је реч о овом закону постоје два главна проблема.
“Један се третира на погрешан начин, а други уопште не третира. То је питање извршења одлука повереника јер без обзира на квалитет одлука повереника евидентно је да оне које су најделикантније не буду извршене и да нема механизма који ће то да обезбеде. Ни убудуће га неће бити”, истиче Шабић.
Он додаје да Закон предвиђа читав низ нових ситуација који битно отежавају остваривање права и снижавају ниво остваривања тих права. Како наводи, надзор над применом закона остаје надлежност Министарства за државну управу и локалну самоуправу, које је могло да покреће прекршајне поступке против извршиоца закона, а годинама то није радило.
“До сада сте имали пет основа да се ограничи приступ информацијама, а сада их имате девет. Само по себи се поставља питање у каквој је то корелацији са уставном одредбом да се достигнути ниво права не може сужвати. Од тих нова четири или су супротна Уставу или је реч о новим ограничењима или је реч о сувишним ограниченима”, каже Шабић.
Он истиче да нова решење улазе у мистификовања разних тајни, укључујући и пословне тајне, које ће омогућавати Владиним предузећима да отежавају приступ информацијама.
“Уместо да добијете информације, добићете информацију да не можете да је добијете јер је то приватни партнер прогласио за пословну тајну, па ћете се жалити поберенику, па ће то трајати, па кад добијете одлуку, нећете моћи да обезбедите њено извршење. Финална прича која би требало да обезбеди извршење је обавеза Владе, у случају да повереник не успе новчаним казнама да их обезбеди. Влада то никад није радила, а по свему судећи неће ни убудуће”, рекао је повереник и закључио да би усвајање оваковог закона била би озбиљна штета, која би нарушила достигнути ниво права и битно отежало остваривање тих права.
Он је навео да има и позитивних помака, у погледу проширења круга обвезника закона.
“Нормално би било да физичка лица која су добила јавна овлашћање, попут нотара и јавних извршитеља, имају и некакве обавезе према јавности. Има побољшања у смислу обавезивања објављивања више информација у информаторима о раду. Међутим, све то делује козметика у односу на то да се главни проблеми не решавају”, наводи Шабић.
Наташа Латковић Нова
