Један од оснивача Инцијативе за опстанак пољопривреде Милета Сланкаменац изјавио је у емисији Н1 Студио Ливе да је за решење нагомиланих проблема у пољопривреди неопходно да се направи „бермудски троугао“, власти, струке и пољопривредника. „Да тај ‘троугао’ почне да зрачи тиме што ће људи почети да остају на селу. Нама се села гасе, а када се гасе села, гаси вам се нација“, истакао је Сланкаменац.
Он је поручио медијима да не треба у свему да очекују сензацију.
„Медији се усијају тек кад почну протести. А пољопривреда је комплексан проблем који није политички, него национални. То морају да схвате све институције и све струке у овој земљи. У питању је вома озбиљан и велики проблем који треба да буде приоритет“, казао је Сланкаменац.
Говорећи о претњама које су му упућене, он је навео да је њему „премијерка отприлике рекла да ће то све бити у реду“.
„Али, нико нам није рекао прецизно и да је то – то. Да се нама гарантује безбедност,. Ми немамо никакво обезбеђење“, напоменуо је Сланкаменац.
Он се у име пољопривредника који су учествовали на блокадама захвалио припадницима МУП-а Србије који су према њему и његовим колегама били крајње коректни.
Демантује да је било уплива поллитике у протесте пољопривредника.
„Мислим да је сада јасно да никакве политизације протеста пољопривредника није било. Да се не повезујемо са трагедијама. Млекари то што траже, траже годину и по дана, ратари од августа месеца, и њихови захтеви су идентични. Желео бих да поручим свим политичарима у Србији да не говоре шта је било, него да кажу шта ће да раде,. Нас интересује шта ће политичари да ураде, јер генерацијама, деценијама слушамо да су за све криви ови што су били пре њих на власти“, казао је Сланкаменац.
Подсетимо, пољопривредници Србије, који су пет дана протестовали, блокирајући саобраћај тракторима, потписали су споразум са представницима Владе Србије о испуњењу захтева које су договорили у суботу, 20. маја, а најважнији је повећање субвенција по хектару.
Пољопривредници ће, према том договору добити веће субвенције за 9.000 динара (6000 динара дизел гориво + 3000 динара директно), па ће им држава укупно исплаћивати 18.000 динара за највише 20 хектара по домаћинству.
Максимална граница површине обрадивог пољопривредног земљишта од 20 хектара, прописану за остваривање права на основне подстицаје за биљну производњу, биће повећана на 100 хектара, почев од 1. јануара 2024. године, у складу за Законом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју.
Премија за млеко ће уместо 15 динара по литру бити 19 динара, а субвенција по крави се повећава са 30.000 на 40.000 динара.
foto n1
