Читаоци Данаса пожалили су нам се да због листи чекања везаних за уградњу кука и колена, које су иначе најдуже, пацијенти трпе за друге операције, јер су здавственим установама сада листе чекања приоритет.
Према њиховим речима, на Институту за ортопедију Бањица стопирана је атроскопија – операција која се, између осталог, користи код повреда менискуса и лигамената. Са друге стране, из Института за ортопедију Бањица потврђују за Данас да приоритет око листи чекања може да доведе до смањеног обима ових хирушких интервенција, али да се предузимају све мере како би се скратило време чекања за операцију.
Иначе, атроскопска процедура подразумева два до три мала реза кроз која се уводи камера и неопходни инструменти. Захват се обавља у општој или спиналној анестезији и траје кратко, а опоравак је знатно бржи него код класичне операције.
“Институт за ортопедију Бањица као референтна здравствена установа из области ортопедије спроводи различите врсте сложених и савремених оперативних процедура, а тако и методу лечења артроскопском хирургијом. Имајући у виду тренутну ситуацију у погледу приоритета здравствених услуга за које се утврђују листе чекања (уградња ендопротеза кука и колена), у одређеним временским интервалима може доћи до смањеног обима спровођења метода лечења артроскопском хирургијом. Институт за ортопедију Бањица у складу са организационим, кадровским и просторним капацитетима, предузима низ мера како би се скратило време чекања на операцију”, наводи у одговору за Данас Душан Рајаковић из Оделјења за правне послове Института за ортопедију Бањица.
Међутим, специјалиста ортопедије на Институту Бањица и члан Одбора за здравство Странке слободе и правде Данијел Распоповић тврди за Данас да су тренутно апсолутни приоритет у овој болници операције уградње вештачког кука и колена и да се због тога запостављају друге врсте хирургије као што је атроскопска.
„Разлог за то је само један – корупција. Атроскопска хирургија се једно време, и то дуго, на Бањици није радила, а сада се ради спорадично, дакле врло ретко иако се двадесетак колега хирурга њоме бави. Реч је о врсти хирургије која се најчешће примењује приликом и услед спортских повреда, пре свега колена и рамена, знатно ређе других зглобова. Оперишу се углавном људи млађе животне доби, рецимо млађи од 40 година живота и то је практично минимална инвазивна хирушка процедура која подразумева два до три реза и улазак камерицом у зглоб. Пацијентима се омогућава врло брзо повратак свакодневним животним активностима, али и спортским.
Међутим, будући да је организација здравства у Србији на челу са коруптивним министром Златибором Лончаром катастрофална онда долазимо до тога да се млади људи који задобију разне спортске повреде не оперишу, јер приоритет имају људи старије животне доби који чекају вештачки кук или колено. То је нонсенс своје врсте, али шта да радимо. У Србији је све што је ненормално је нормално па тако и то“, наглашава наш саговорник.
Зато се људи који су доживели неку од поменутих повреда на операције упућују у Клинички центар Србије или евентуално у приватне клинике.
„Пацијенти се не упућују из државних установа у приватне да би моје колеге ортопеди, који раде приватно, зарађивали додатни новац, што се често као теза провлачи по медијима, него зато што пацијенти не могу да се оперишу у матичним установама. Значи моје колеге које приватно раде атроскопску хирургију не искоришћавају за зарађивање додатног новца зато што тако желе, него зато што им држава не омогућава да се том врстом хирургије баве у својој матичној установи“, наглашава Распоповић.
Иако је, како каже, Бањица повећала број операционих сала и дневно може да обави 18 операција кука и колена листе и даље постоје.
„Једно време се за вештачко колено чекало на пример седам година, сад се то значајно смањило, али то је зато што се министар здравља сетио да нама на Бањици пре годину дана забрани да на листе чекања стављамо пацијенте који нису београдски осигураници, односно свима у Србији је забрањено да на листе чекања стављају људе ван матичне филијале. То је једно глупо изнуђено решење којим се вештачки, нелогично смањују листе чекања, а пацијенти гурају да се оперишу по регионалним установама где за такву врсту хирургије нема услова”, истиче наш саговорник.
На листи чекања Института за ортопедију Бањица тренутно је укупно више од 9.500 пацијената који чекају уградњу ендопротезе кука и колена. Само у овом тренутку, тачније према пресеку стања од 10. октобра, у овој болници на ендопротезу колена чека 6.049 пацијената, од којих је први на листу уписан још 12. октобра 2020. године, шрто значи да чека пуних пет година јер ће на ред доћи 12. октобра ове. Пацијент који је данас уписан на листу чекања на ред за ново колено доћи ће тек за три године, тачније 10. октобра 2028.
Распоповић каже да сумња да се листе чекања ажурирају редовно и да се ажурирају ажурно и да су за то одговорни министарство здравља, управа болница и РФЗО.
Он је недавно говорећи о листама чекања рекао да оне постоје одувек и да их има и у развијеним земљама, те да није никакав баук, али да у развијеним земљама оне “трају разумно”.
“Код нас смо стигли дотле да се чека толико да сами пацијенти, када их стављате на листу чекања, кажу: “Па ја то нећу дочекати””, навео је недавно доктор Распоповић. Како је рекао, у различитим установама постоје различити проблеми – недовољан број операционих сала, специјалиста ортопедије или средњег медицинског кадра. Према његовом мишљењу, Министарство здравља је кривац за нерешавање проблема у здравству.
Подсетимо, и Државна ревизорска институција (ДРИ) у свом извештају „Управљање листама чекања за уградњу ендопротезе кука и колена у реалном времену“ је утврдила да иако је Правилником о листама чекања одређено да на операцију кука и колена може да се чека највише годину дана, неки пацијенти ће на ову интервенцију чекати и 16 година. Још један проблем је чињеница да болнице не поштују листу чекања, па су поједини пацијенти оперисани пре реда, што је узроковало додатна чекања за друге пацијенте.
Како је утврђено, здравствене установе које су биле субјекти ревизије – Универзитетски клинички центар Србије, Универзитетски клинички центар Војводине и Институт за ортопедско-хируршке болести Бањица, нису успоставиле ефикасне интерне контроле у поступку формирања и управљања листама чекања, “што доводи до смањене транспарентности и нарушава поверење у систем и равноправност у приступу здравственој заштити”.
У поступку ревизије утврђено је да се на листама чекања све три здравствене установе налазе пацијетни којима није пружена услуга у законском року од годину дана. Рецимо, ДРИ је утврдио да се на дан 23. јуна 2025. године на листама чекања Института Бањица за уградњу ендопротезе кука и ендопротезе колена налазило укупно 4.967 пацијената који су на ову услугу чекали више од годину дана. Ови пацијенти, како је навео ДРИ, представљају 51,4 одсто свих пацијаната на листама чекања ове здравствене установе.
Александар Дикић, специјалиста клиничке токсикологије, оцењује за Данас да су листе чекања доказ неефикасности укупног здравственог система.
“Као прво, ми смо старија популација и број болесних расте и због саме карактеристике популације и због бољих дијагностичких процедура. Друго, егзодус здравствених радника високе и средње стручне спреме доводи до нефункционалности и неефикасности здравственог система. Листе чекања су последица свега тога, а низ последица се наставља тиме што трпе све категорије пацијената”, закључује Дикић.
foto (BETAPHOTO/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/Darimir Banda)
Радмила Марковић Данас
