„То шта сам доживео и преживео током три последње године рада у НИС-у не бих пожелео ни најгорем непријатељу“– Био сам понижен, дискриминисан и деградиран, у сваком смислу. Нажалост, нисам био једини – каже на почетку разговора за „Ало!“ бивши радник те компаније Александар Зарубац (65) из Новог Сада, који је у НИС-у радио 30 година као електроинжењер.
Без посла је остао пре пет година, када је, како истиче, незаконито проглашен технолошким вишком. Због тога је и тужио НИС. Иако је суд пресудио у његову корист, од повратка на посао нема ништа. Међутим, тужбама ту није крај. Бившег послодавца је тужио и због, како наводи, незаконитих анекса уговора. А и ту је суд био на његовој страни. Зарубац је поднео и тужбу због мобинга.
Агонија је за њега, како наводи, почела у јуну 2010, када су му надређени саопштили „да није мапиран“, односно да га нема у систематизацији.
– У том тренутку, када ми је то саопштено, увелико сам радио на пројекту за топлану Зрењанин. Иначе, иза себе имам 500 урађених пројеката. Међутим, мене су склонили, дискриминисали, а мој посао су дали млађем колеги, са неколико година радног искуства. Долазио сам на посао, али сам гледао у зидове јер нису ништа хтели да ми дају да радим, а узели су ми и рачунар – наводи Зарубац.
Крајем априла 2011. распоређен је у службу за административно-техничке послове, такозвану АТП службу.
– Као електроинжењер, у тој служби сам, између осталог, окретао бројеве телефона како бих проверио који припадају којој канцеларији. После сам, када су нас послали у стару зграду „Нафтагас промета“, преносио старе, буђаве, прашњаве регистраторе са приземља на други спрат. Као да сам неквалификовани радник. Међутим, посла више није био него што га је било, па смо углавном седели у канцеларији без телефона, рачунара, оловака, папира, столова. Ми нисмо били ни радници са именом и презименом, већ бројеви. То значи да се кад дођем на посао портиру јавим под својим бројем и исто тако одјавим кад идем с посла – истиче он.
У мају 2013. године проглашен је технолошким вишком. А по судској пресуди од ове године, како истиче, НИС је у обавези да га врати на посао, и то на радне задатке дипломираног електроинжењера, а сходно његовом радном искуству и знањима. Међутим, већ два и по месеца ништа се не дешава тим поводом.
– Моји адвокати су контактирали са правницима у НИС-у, али по питању мог повратка засад нема ништа. О пресуди да је НИС дужан да ме врати на посао, а која је извршна, обавестио сам и ПИО фонд, јер сам, с обзиром на то да имам 65 година, поднео захтев за старосну пензију, па сам тражио да се са тим захтевом сачека док се не реши мој статус за последњих пет година по правоснажним и извршним пресудама – наводи Зарубац и додаје да не одустаје од борбе правним путем.
Нису хтели ни чланарину да ми плате
– Надређени у НИС-у нису желели да ми плате чланарине за моје три лиценце Инжењерске коморе Србије, што су иначе плаћали не само мени већ и свим колегама које су имале лиценце Инжењерске коморе. Уместо да то ураде, мој захтев и молбу су одбили и преко целог папира руком написали: „Не“ – наводи Зарубац.
Нема места
– Док сам ја вукао регистраторе и вртео бројеве телефона, НИС је отворио блок енергетике за производњу и продају електричне енергије и запослио више од 20 младих електроинжењера. Иако сам се тада јављао на све НИС-ове конкурсе које су се тицали моје струке, моје радне биографије никада нису узете у разматрање – наводи наш саговорник.
Ћерка због мене не може да се запосли
– Све ово што ме је задесило одразило се не само на моје здравље, које је крхко, већ и на породицу. Док сам радио, био сам ослонац породице. А сада сам супрузи на грбачи. Ћерка је завршила права, не ради нигде. Због процеса које водим против НИС-а моје дете нигде не може да се запосли у Новом Саду, а има и положен правосудни испит и завршене мастер студије – истиче Зарубац.
Маја Керановић Ало
