Како каже Владимир Ђорђевић, један од покретача иницијативе “Сигурни у саобраћају”, њихове активности усмерене су на оснаживање особа са инвалидитетом да активно учествују у заједници.
“Како бисмо добили она решења која заиста долазе одоздо на горе, сматрамо да је неопходно да укључимо што већи круг људи директно заинтересованих за ову тему. Тако смо овде као свој циљ поставили укључивање битних стејкхолдера, појединаца – не само представника организација која представљају особе са инвалидитетом, него и појединаца који су особе са инвалидитетом и који желе да се активирају, који желе да направе тај веома важан искорак у друштвеном ангажману, и тај наш први циљ је остварен, ми смо организовали трибине на којима су учешће узели људи који раније нису често или нису уопште иступали у јавност борећи се за она питања која их се тичу”, наводи Владимир Ђорђевић.
Јаз који постоји између представника организација и оних који доносе одлуке, могуће је премостити само укључивањем представника и чланова удружења који имају личну мотивацију и склоности ка друштвеном деловању усмереном ка особама са инвалидитетом.
“Оно што је такође веома важан циљ то је да њихов ангажман буде препознат, и буде део ширег дијалога који се одвија са доносиоцима одлука. Дакле, да се тај њихов процес ангажовања не истроши унутар саме групе, већ да он заиста буде друштвено препознат”, каже Ђорђевић.
Питање сигурности у саобраћају је кључно за нормалан живот и функционисање особа са инвалидитетом у Нишу.
“Дефинисали смо одређени сет питања која су дошла из саме заједнице, која су припадници заједнице сматрали веома важним за њихову безбедност. Организовали смо трибине. Будући да су услови због ковида били такви, трибине су организоване у онлајн окружењу путем Зоом апликације, и на тим трибинама се врло отворено дискутовало о проблемима које особе са инвалидитетом имају у саобраћају”, каже он.
Тема трибина били су и проблеми возача особа са инвалидитетом, корисника такси превоза, проблеми који постоје у јавном градском градском саобраћају, слободно кретање тротоарима и коришћење ивичњака, тактилне стазе и звучни семафори, као и превоз корисника дијализе.
“Окупили смо људе који су директно погођени недостацима у овим темама, они су мапирали све проблеме са којима се суочавају,и након тога су ушли у процес разговора, у који смо укључили, такође, и доносиоце одлука”.
Како би се повезали и са другим члановима заједнице они су у процес укључили и удружење Породична филхармонија, која се такође бави проблемима особа са инвалидитетом.
“Направили смо савезништво желећи да покажемо да су многе теме, које су важне за једну категорију,једнако важне и за све остале категорије или за неке друге категорије. Конкретно проблем тротоара, проблем ивичњака, проблем превоза у јавном градском саобраћају је једнако изазован и за особе са инвалидитетом и за родитеље који превозе своју децу колицима”.
Управо због тога су, како каже Ђорђевић, очекивали већу подршку доносиоца одлука.
“Међутим то наше очекивање да ћемо да добијемо бољи фидбек од стране градских власти није у потпуности остварено. Ми имамо свакако врло снажну и добру подршку, и добар дијалог смо успоставили са Управом за саобраћај Скупштине града, као и са Паркинг сервисом, али је подршка неких других служби коју смо потражили изостала. Надамо се да ће кроз даљи процес, када дође на ред да се препоруке које смо дефинисали и предали Градском већу, реализују, да ћемо у том делу да будемо укључени као партнери који ће моћи да даље заговорају и утичу на промене које смо предложили”.
Препоруке које су предали Градском већу садрже краткорочна и дугорочна решења за побољшање сигурности у саобраћају особа са инвалидитетом.
“Нека од њих су заиста једноставна, рецимо дешавало се раније да смо због незадовољства станара Синђелићевог трага, на коме се сада налазимо, уклоњене звучне сигнализације са семафора, јер је она наводно станарима околних зграда правила превелику сметњу. Свакако постоји разумевање да је тако нешто заиста могуће али мислимо да решење које иде ка томе да се због нечијег комфора уклони озвучење са семафора, које је некој другој категорији становништва пресудно за безбедан прелазак улице, неприхватљиво. ”.Узимајући у обзир да станарима околних зграда заиста могу да сметају звучни семафори, али сматрајући да је безбедност слепих и слабовидих људи примарни циљ, дали смо продлог да се врате звучни семафори, али са пријатнијим звуцима”.
ПОНС фондација је за подршку у реализацији ове иницијативе конкурисала преко платформе промени.рс
“У нашем друштву демократија још не функционише на начин на који ми то желимо и на који би демократија требало да фукционише, а то је да заправо најшире категорије становништва буду директно укључене у доношење одлука кроз своје иницијативе, кроз задовољавање они потреба које се тичу те заједнице. И управо ту је Фондација Јелена Шантић, Национална коалиција за децентрализацију и њихови партнери кроз овај програм омогућила свима нама који желимо да партиципирамо да то и остваримо. Та подршка је утолико важнија ако знамо да без ње основне елементе нашег ангажовања и ангажовања особа са инвалидитетом не бисмо могли да изведемо. Та подршка није само материјална, та подршка такође је и у погледу едукације и медијске промоције онога што ми радимо”.
У жељи да премосте јаз који постоји између традиционалног схватања демократије и схватања демократије у ком се сви укључују,и у ком сви имамо једнака права и могућности, ПОНС наставаља своје активности које можете пратити на њиховом званичном сајту.
Фото: ПОНС фондација
