Пошто се већ три пута порађала, Београђанка Кристина Петровић (29) ни у најгорим сновима није могла да замисли да ће четврти пут „негде да запне“, иако, наравно, увек постоји та могућност. Тврди да је порођај са четвртом бебом трајао 31 сат и све то због доктора који није желео да јој уради царски рез, него се одлучио за вакум. Због тога је беба, објашњава ова огорчена мама за Нова.рс, била реанимирана, имала епи напад, уочене су јој промене на мозгу и шум на срцу, а како су јој педијатри рекли, брига о њој тек предстоји.
Кристина Петровић је мама четворо малишана, од којих је најмлађе беба од свега месец дана.
Због ње је и одлучила да се обрати јавности и исприча кроз шта је прошла на порођају који је трајао 31 сат. Како каже за Нова.рс, уместо да доктор уради царски рез, дозволио је да се порођај одужи и на крају заврши вакумом, због чега њена беба није заплакала када се родила, а после два сата доживела је напад.
„И даље је све свеже. Ја сам се и опоравила, али моја беба није. Видим, с времена на време има трзавице, ноћу се будим да видим да ли дише, у константном сам страху. Уместо да ми с четвртим дететом буде најлакше и најопуштеније, ја се понашам као да сам тек родила прво. А све због доктора који, како ми је рекао, не може да обави царски рез јер нема чиме да га правда. Није му довољно што је све трајало 30 сати, нису му биле довољне моје сузе и молбе да ме што пре породи? Ми, жене, нисмо заслужиле да се према нама тако опходе“, каже нам Кристина на самом почетку разговора.
„Пробила“ термин
Кристина је половином септембра примљена у ГАК „Народни фронт“ јер је прешла планирани термин порођаја. Била је смештена на Одељењу за високоризичне трудноће, а како прича, осећала се безбедно јер је имала максимално поверење у свог доктора, који јој је водио целу трудноћу.
„Трудноћа је била потпуно уредна, све је било мирно, али је већ требало да се породим, због чега је доктор рекао да дођем на клинику. Првих неколико дана, лекари су одлучили да чекају да порођај сам крене, али до њега није долазило. Потом је стигао један налаз који није био најбољи, због чега су решили да ми изазову индуковани порођај. Ништа се није дешавало ни осам сати након што су ми укључили индукцију. Почела сам, наравно, да паничим. Шта чекају, помислила сам, зашто не раде царски рез?“, питала се она.
Уз њу је све време био њен супруг, као подршка. Ипак, како каже Кристина, он не зна како треба да изгледа порођај, док је она предосећала да се неће завршити „најсјајније“, с обзиром на то да је већ три пута рађала и то природним путем.
„Већ су ме ухватили јаки болови, била сам изморена. Начелник одељења за високоризичне трудноће је желео да ми да епидурал, па да ме врати у собу. Замислите. Богу хвала, спречио га је мој доктор, рекавши му да ја морам да се породим, па ми је пробушио водењак. Нажалост, мој доктор је морао убрзо да оде јер му се већ била завршила смена, тако да сам била у рукама начелника“, додаје она.
Када је тражила, боље рећи, молила за царски рез, доктор јој је рекао да се он „не ради тек тако“ и да она може и овај пут природно да се породи.
„Није желео да чује за царски рез, као да сам му тражила паре, тако је реаговао. Чак сам му рекла да је моја мајка родила двоје природно, а треће на царски јер се искомпликовало, међутим он на то није марио. Чекао је, чекао, да би ме на крају породио вакумом. На саму помисао вакума, није ми било добро јер знам какве последице по бебу може да остави вакум. Молила сам га за царски, али није ме слушао“.
Беба реанимирина
Кристина је после неколико сати порођена вакумом. Беба није заплакала, а како каже ова породиља, била је модра.
„Вриштала сам, плакала, видела сам да није добро. Лекари су ме брже-боље успавали да би ми урадили ревизију, тако да ја ништа нисам знала о беби док се нисам пробудила. Ни мом супругу нису ништа говорили. Било је као у хорор филму, верујте ми. Уместо да ми тај дан буде најлепши у животу, ја га памтим с горчином у устима. Ја нисам образована жена, али нисам глупа. Нисам ни гинеколог, али је било очито да морам на хитан царски рез, а не да будемо малтретиране и беба и ја“, прича ова очајна мајка.
Наченик одељења није обишао Кристину након порођаја, нити јој је испричао шта се догодило с бебом и у каквом је она стању. Њеном супругу је добацио да беба није заплакала јер се „Кристина није напињала“.
„Увек су жене криве за све, увек. Замислите. Није смео мени то да каже јер зна како бих одреаговала, него је рекао мом супругу који нема појма о порођају. Беба је била на интензивној нези, нисам ни знала да је њено стање толико озбиљно. Сутрадан сам прокрварила, око мене је била локва крви, била сам изнемогла, имала сам вртоглавицу. Дали су ми инфузију, јаке антибиотике, не знам ни ја шта све. Тек у отпусној листи сам видела да сам имала неку инфекцију, а о томе ништа нисам знала“.
Тог дана када је видела бебу на одељењу интензивне негде, сазнала је да је она два сата након порођаја имала напад.
„Никакве конкретне информације нисам добила о стању мог детета, а ако су ми и говорили неким њиховим језиком, како бих ја то могла да разумем? Била сам под стресом све веме, то је грозан осећаја када се породите, а беба није с вама. Нисам данима јела, спавала, била сам много лоше. Зато сам и желела што пре да изађем из болнице јер ми је то тешко падало. Отпуштена сам након што ми се здравствено стање поправило, а беба је остала на клиници још две недеље. Сваки дан сам је обилазила и то је за мене било страшно. Уместо да сам је довела кући код браће и сестара, она је, јадна, остала сама у болници“.
Како даље објашњава, беба је примала терапију, због које су је доктори успављивали седативима.
„Била је под терапијом хлађења, на респиратору, због чега су јој давали седативе. То је за мене и супруга било превише стресно. Тек када су престали с том терапијом, будили су је с времена на време и ми се иоле дошли к себи. Нама се живот променио од тог дана, верујте ми. Ништа више није исто. Још увек не могу да се уразумим, само кад помислим кроз шта је беба све прошла…“
Додаје да је с многима причала о свом порођају и да су сви рекли исто – морала је да буде порођена царским резом.
„Сви ти људи су ми саветовали да треба да тужим доктора јер није обавио царски рез. Позивала сам адвокате, распитивала сам се. Већина адвоката ми је рекла да ‘од тог посла нема ништа’. Само је једна адвокатица пристала да узме случај. Међутим, мени је све то скупо, само пола сата разговора са адвокатом кошта 3.000 динара. Кад бих макар знала да ће доктор заиста бити кажњен, ишла бих до краја“.
Кристина својом причом жели да поручи свим женама да нису саме и да не смеју да ћуте ако им се догоди акушерско насиље.
„Акушерско насиље увек постоји. Увек и свуда. Зато сам пожелела да поделим моју причу и да кажем женама да не смеју да ћуте. Ја више нисам иста као пре. Сада сам уплашена, тужна, бринем се за живот мог детета јер не знам шта ће бити сутра. Једни доктори кажу да уочавају одређене промене на мозгу, други да има шум на срцу… Тек у току одрастања може да се покаже нека последица, ако је има. Ја сам све ово испричала директору клинике, доктору Миковићу. И он је свестан да је очигледно дошло до грешке, али шта ја имам од тога ‘извини’? Ништа. Само желим да овакви доктори, непромишљени, не раде јер очигледно нису за овај посао“, поручује она.
Редакција портала Нова.рс упутила је питања Управи клинике ГАК „Народни фронт“ поводом навода њихове пацијенткиње Кристине Петровић.
До објављивања овог текста нисмо добили одговоре на бројна питања.
Kristina Foto:privatna arhiva
Сања Радовановић НОва
