Осамдесет пет одсто младих планира да се у догледно време исели из Врања, поражавајући је податак из истраживања о положају и потребама младих, које је у периоду октобар – децембар 2022. спровело удружење „Наш свет наша правила“ у Врању.
Додатна, отежавајућа околност уз ову вредност је да 50 одсто њих већ кује планове за тај одлазак, показују резултати анкете коју је попунило 405 младих у Врању.
Емилија Миленковић из НСНП каже за Врање Неwс да је проценат с почетка текста драстично скочио у односу на резултате истраживања од пре само годину дана.
„Тада је 60 одсто младих навело да планира да се исели из Врања“, наводи Миленковић.
Такође, приликом последњег истраживања више од половине испитаника (52,2 одсто), као главни мотив за одлазак из града наводи бољи животни стандард, на другом месту је потрага за послом (око 25 одсто) и на трећем потреба за образовањем (12,1 одсто).
Тренутни квалитет живота у Врању млади (на скали од 1 до 5) оквалификовали су оценом 2,55, а свега 16,7 одсто је квалитет живота у Врању оценило позитивно.
Као највеће проблеме у Врању препознају незапосленост (52,6 одсто), здравствени систем (39,5 одсто), недовољно прилика за развој знања и вештина (35,6), те корупцију и криминал (29,9 одсто).
Када је реч о запошљавању, само 2,7 одсто сматра да у граду има довољно прилика за запошљавање, док 2 одсто мисли да се млади лако запошљавају нам радним местима за која су се образовали.
Истраживање је показало да Град Врање има четири од шест инструмената омладинске политике. Постоји Канцеларија за младе и Савет за младе, потом Стратегија за младе, као и финансирање омладинске политике. „Међутим, у Врању не постоји простор за младе, као ни посебан конкурс за удружења младих и за младе. За Канцеларију за младе није чуло скоро 30 одсто младих, а за локални савет више од 40 одсто. Тек нешто више од 15 одсто младих су чланови неког удружења, а нешто више од 5 одсто су у политичкој партији. Око 12 одсто младих је део ученичких или студентских парламената при образовним установама“, показује истраживање.
Као највеће проблеме при запошљавању доминантно наводе партијско запошљавање, те личне везе и познанства. Око 60 одсто сматра да је за младе боље да покрену сопствени посао него да раде за друге, више од три четвртине њих похађало би програме који развијају предузетнички дух и вештине, а више од 70 одсто размишљало је или размишља да оснује сопствену фирму.
Више од 50 одсто као препреке за самозапошљавање види недостатак новца, а 23 одсто недовољну подршку државе и локалне самоуправе. Када су млади у оквиру овог истраживања упитани о томе како би описали себе у односу на друштвени активизам (оценивано од 1 – нисам друштвено активан до 5 – веома сам друштвено активан), дали су просечан одговор 3,22. Код политичког активизма тај проценат је 1,71. Тек нешто више од 5 одсто сматра да институције града Врања подстичу активизам младих, док мање од 3 процента сматра да млади имају прилику да се питају кад град доноси важне одлуке. Просечна оцена утицаја младих на доношење одлука је 1,41. Такође, више од 65 одсто младих је учествовало у програмима нефомалног образовања. Ипак, већина њих (85,2 одсто) сматра да тих програма нема довољно у Врању, показује истраживање.Млади су највише заинтересовани за учешће у тренинзима, семинарима и радионицама.
Највећи број младих се о културним садржајима информише преко друштвених мрежа, нешто мање њих од познаника и пријатеља, а саме установе прати тек нешто мање од 10 одсто младих (већина никад не посећује програм установа у области културе). Тек 15 процената младих је задовољно програмима на плану културе и садржајима који се нуде у Врању, а 70 одсто њих да медијски садржаји на локалу нису довољно прилагођени младима и њиховим интересовањима.
Три четвртине њих сматра да су им у Вању потребни курсеви у области предузетништва.
Скоро 28 одсто не осећа безбедно у Врању.
„Као доминантан узрок млади наводе насиље узроковано алкохолом и наркотицима“, пише у истраживању.
Као најважније вредности млади истичу људска права, породицу и породичне вредности, заштиту животне средине и солидарност, а најниже су оцењени транспарентност, религија, нација и припадност нацији.
Када је реч о родној равноправности, више од 10 одсто младих сматра да брига за децу и кућу треба да буде посао жене, док свака четрвта млада особа сматра да постоје мушка и женска занимања.
Свака пета млада особа сматра себичним жене које каријеру стављају испред заснивања породице (идентичан проценат као 2021. године), а 17 одсто да у случају силовања може да постоји и кривица жене.
Скоро 60 процената младих сматра да ЛГБТQ особе имају потпуна права и слободе, а свака четврта млада особа је против истоплоних бракова.
Када је реч о односу према мањинским заједницама, нешто више од 12 одсто сматра да Роми треба да иду у овојене школе, док је 9 одсто неутрално по том питању.
Када је реч о областима здравља и безбедности, чак 35,8 одсто младих наводи да немају изабраног лекара у систему здравствене заштите, што је алармантан податак. Да је лако доћи до здравствене заштите, односно лечења у јавним установам асматра тек 7 одсто младе популације. Свака пета млада особа се редовно бави спортом, а свака друга повремено. Скоро 6 одсто своје ментално стање процењује као изузетно лоше, а нешто више од 9 одсто као лоше. Око 30 процената младих сматра да им је потреба услуга психолога или психотерапеута. „али се не усуђује да оду или не знају коме да се обрате“. Нешто више од 10 младих је потражило помоћ у овој области.
Истраживање је било квантитативног типа у виду онлајн формулара.
Упитник са 68 питања попунило је 405 младих (узраста од 15 до 30 година) из Врања.
Равноправна је била заступљеност категорија младих, однос младих са села и из града, као и полна структура.
Сва питања су била затвореног типа, са понуђеним одговорима.
