Повећање пензија: Брига државе или борба за гласове?
Просечна пензија ове године је 47,3 одсто просечне плате, па ће повећање пензија од 12,2 одсто добро доћи пензионерима, сматрају саговорници „Времена“
Пензије су у Србији од 1. децембра веће 12,2 одсто, а саговорници „Времена“, иако се слажу с тим да ће то повећање донети бенефите пензионерима, ипак другачије посматрају пориве због којих се власт одлучила на такав корак.
Просечна пензија за октобар 2025. године била је 50.686 динара и то је податак који је Републички завод за пензијско и инвалидско осигурање објавио 24. новембра.
То значи да је просечна пензија ове године је 47,3 одсто просечне плате, што је повећање у односу на 2024. годину, када је просечна пензија је достизала око 47 одсто просечне плате, или на 2023. годину када је просечна пензија била око 44,5 одсто просечне плате.
Мађутим, однос просечних плата и пензија 2015. године био је 52,2 одсто, а 2014. године просечна пензија била је чак 54,08 одсто просечне плате, али је смањена у оквиру „мера штедње“.
Званичних података о медијалној пензији нема, али је Милош Грабунџија из Синдиката пензионера „Независност“ пре два месеца за „Време“ изјавио да пензију мању од 25.000 динара има 450.000 пензионера у Србији, а да милион пензионера има пензију мању од просечне.
Последњи подаци говоре и да је просечна потрошачка корпа 98,165 динара, али и да су просечни месечни приходи домаћинстава 95.050 динара, без података о томе колико у тим приходима партиципирају пензионери.
Олакшање за пензионере
Економски консултант Богдан Петровић каже за „Време“ да пораст пензија од 12,2 одсто значи да је тај раст изнад раста трошкова живота.
„То ће сигурно донети одређено побољшања уколико узмемо у обзир да је инфлација пала испод четири одсто због Владиног вештачког смањења цена и Уредбе о маржама. Када та уредба престане да важи крајем фебруара, а неће се продужити, јер је то споразум са Међународним монетарним фондом, можемо да очекујемо да ће се инфлација вратити на ниво од четри до 4,5 одсто. Повећање од 12,2 одсто је у сваком случају олакшање за пензионере“, каже Петровић.
С обзиром да је повећање пензија најављено још пролетос, наглашава да то треба тумачити као жељу да се сузбију протести грађана.
„Две мере које су донете изашле су потпуно изван реалних економских параметара: прва је повећање минималне зараде за 20,5 одсто, што је апсолутно неадекватно у условима када је привредни раст једва два одсто, а друга је ово повећање пензија од 12,2 одсто“, каже Петровић.
Деградирање јавног сектора
Наводи и да је, пошто је буџет ограничен, „цена негде морала да буде плаћена“.
„Цена је плаћена тако што је повећање зарада у јавном сектору свега 5,1 одсто, што значи да пензије расту више него у јавном сектору, а јавни сектор касни 15 одсто за минималцем, чиме се у потпуности деградира јавна управа и сви запослени са високом и средњом стручном спремом“, упозорава Петровић.
Он подсећа да у Србији има око 1,7 милиона пензионера и мање од пола милиона људи у јавном сектору.
„Ако можете да бирате – бирате тамо где вем је веће и сигурније бирачко тело. Јасно је да је највећи број Вучићевих бирача припада категорији пензионера, а њих има 3,5 пута више него људи у јавном сектору“, каже Петровић.
Акценат на побољшавању животног стандарда пензионера
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за „Време“ да је Србија „дала акценат на побољшавање животног стандарда, свих категорија становништва, а посебно пензионера“.
„Мислим да нико не може да буде против повећања пензија. Питање је реалности колико државне финансије то могу да издрже. Не сумњам да министар финасија Синиша Мали добро познаје ситиацију и да има добар увид у финансијске могућности државе. Ако су одлучили да повећају пензије 12,2 одсто то значи да постоји простор у буџету за то повећање“, каже Савић.
Наводи да озбиљнија повећања плата и пензија обично долазе пред неке изборе.
„Овог пута, колико знам, нема избора, и колико сам разумео избори ће бити тек на крају идуће године. У том смислу повећање пензија је реална процена, да је стандард прилично великог броја пензинера на граници издржљивог, при чему мислим на пољопривредне пензије, које су у ствари социјалне пензије, и од којих практично не може да се живи, али добро дођу људима. Повећање пензија се највише и најпре одсноси на не тако мали број људи који има пензије из радног односа, али су оне значајно испод просечне пензије“, каже Савић.
Пензионери најдисциплинованији
Напомиње да су у питању људи углавном у поодмаклим годинама, и да није толико велики проблем ако двоје таквих људи у домаћинству прима пензију.
„Проблем је када остане један супружник, и ако нема других извора прихода, тешко може да измири обавезе. Притом су наши најстарији суграђани и најдисциплинованији од свих категорија становништва. Неретко сам од њих чуо да од пемзије прво плате комуналне услуге и оно што мора да се плати, а онда оно што остане гледају да некако растегну до краја месеца. Повећање пензија је, што се мене тиче, добра вест за те људе и домаћински однос државе да побољша њихов стандард“, каже Савић.
Он закључује да је повећање пензија за њега очекивани и добар потез Владе Србије, да у складу са финасијским могућностима државе обезбеди колико-толико побољшање животног стандарда.
Foto: D. Kujundžić / Tanjug
Бојан Беднар Време
Аутор:
