Многи рудари планирају да дају отказ због небезбедних услова рада, а и ја ћу размислити да ли ћу се враћати у рудник, каже за Данас Саша Димитријевић, рудар из рудника „Соко“, повређен у рударској несрећи 1. априла, када је погинуло осам и повређено још 20 његових колега.
„Многи планирају да дају отказ, посебно млађи рудари, а међу њима и има и деце од двадесет и нешто година. Несрећа је била страшна, а рад у руднику је небезбедан. И ја ћу тек видети да ли ћу се вратитина тај посао, најважније ми је да се прво залечим“, каже Димитријевић, који је био збринут у болници у Алексинцу.
Он потврђује да се у руднику у последње време говорило да услови рада нису безбедни, а да су рудари са страхом и лошом слутном улазили у јаму.
„Знало се да ће се нешто десити, то су били неиспитани радови, једино се није знало у ком тренутку ће се десити и шта све. Нисмо знали да ли ће нам главе доћи вода, муљ или метан, а свега је било, па и све те три ствари одједном“, каже он.
Rudar Saša Dimitrijević: Foto Nova S/printscreen
Димитријевић каже да је, рецимо, његов колега из села Бобовишта вече пред одлазак у трећу смену, када се несрећа догодила, отишао код комшије да попије ракију, говорећи му да му је то можда последња. Супрузи је рекао да му спреми одело за сахрану, јер се можда неће вратити. Многима се није ишло на посао, каже он.
„Опорављам се, а много ми није добро. Имам главобољу и боле ме груди, али ми је највећи проблем депресија. Ово је тешка трагедија и огроман шок. Отишли су људи са којима сам делио добро и зло, који су ми били као браћа…“, каже.
Он додаје да се несреће не сећа, а да су му прва сећања из алексиначке болнице. Био је на двадесетак метара од места погибије својих другова и сам се надисао отровног гаса.
„Другови су ми казали да су ме ‘уграбили’, вукли низ шипку, вадили ми језик из уста, па ме рудничким тракама изнели на портал. Неки су ми говорили да треба да повраћам, а ја сам, кажу, причао са њима. Ништа од свега тога не знам“, каже он.
Више рудара или рођака погинулих су казали да су неки рудари десетак дана пред несрећу безуспешно упозоравали шефове да нису безбедни, јер „копају испод језера“, а у окну се „осећа неки мирис“, те да су тражили и да не раде.
Нико од надлежних није званично одговорио на овакве тврдње, нити најавио да ће бити њихове институционалне провере и утврђивања евентуалне одговорности.
Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић казала је на дан несреће да је рудник “Соко” “опскрбљен свом потребном опремом и моноторингом”, а да је “сваки тренутак несреће забележен”.
Вршилац дужности директора „Ресавице“ Саша Спасић је додао да “ситуација у овом руднику није могла да се предвиди и да уређаји за мерење концентрације метана нису показивали ништа што би указивало на трагедију”.
Сви рудари у руднику “Соко” настрадали су од последица гушења услед пробоја енормне концентрације метана, која, како су сами званичници казали, “није скоро виђена”.
Повређени
Седамнаест повређених рудара збринуто је у Алексинцу, а тројица у Нишу.
Сви су отпуштени на кућно лечење, изузев једног, који се још увек налази у нишком Универзитетском клиничком центру.
Зорица Миладиновић Данас
