Шездесет две медијске организације и групе цивилног друштва потписало је заједничко писмо Савету ЕУ
Независно удружење новинара Србије (НУНС) данас се придружило цивилном друштву и медијским организацијама у изражавању забринутости у вези са предлозима за слабљење заштите новинара од надзора шпијунског софтвера предвиђеног нацртом Европског закона о слободи медија (ЕМФА).
НУНС се придружио овим групама у заједничком позиву Савету Европске Уније да преиспита свој тренутни став о ЕМФА, како је наведено у недавном компромисном тексту. Уместо тога, Савет мора да предузме кораке да смислено заштити новинаре и њихова основна права.
Прочитајте цело писмо у наставку, које је послато 19. јуна 2023.
Поштовани заменици сталних представника,
Ми, доле потписане 62 организације цивилног друштва и медисјке организације, пишемо како бисмо изразили забринутост у вези са забрињавајуц́им развојем догађаја у вези са нацртом Уредбе о Европском закону о слободи медија (ЕМФА), посебно одредбама члана 4 („Права пружалаца медијских услуга”). Најновији компромисни текст од 24. маја представља озбиљне ризике по основне демократске принципе и основна права Европске уније, посебно слободу штампе, слободу изражавања и заштиту новинара.
Конкретно, најновији компромисни текст: (а) задржава и отежава предлог Комисије који прави изузетак „националне безбедности“ од опште забране постављања шпијунског софтвера против новинара; (б) повец́ава листу кривичних дела која дозвољавају надзор над новинарима и новинарским изворима; и (ц) елиминише правне мере заштите које штите новинаре од примене шпијунског софтвера од стране држава чланица.
Како би се осигурало да Уредба штити новинаре и њихова основна права, Вец́е уместо тога мора:
(а) Елиминисати изузетак за „националну безбедност“
Садашњи компромисни текст, уместо да штити новинаре и њихове изворе, легализује употребу шпијунског софтвера против новинара. Конкретно, укључивање новог става 4. у којем се наводи да „[овај] члан не доводи у питање одговорност држава чланица за очување националне безбедности“ претвара заштиту првобитно предвиђену чланом 4 у празну шкољку. Овом новом одредбом, Савет не само да слаби заштитне мере против примене шпијунског софтвера, вец́ и снажно подстиче њихову употребу искључиво на основу дискреционог права држава чланица.
Мађарски новинар Саболч Пањи на адекватан начин описује стварну претњу коју ова одредба представља за новинарство:
„Техничка форензичка анализа мог телефона показала је да је шпијунски софтвер Пегасус радио на мом уређају седам месеци. Мој надзор је онемогуц́ио моје право да заштитим своје изворе информација. Ја сам истраживачки новинар који се у великој мери ослања на информације узбуњивача. У све репресивнијим политичким окружењима, попут Мађарске, где су медији под контролом и притиском владе, узбуњивачи и цурења информација су једини начин који је преостао истраживачким новинарима да открију истину. Управо због тога, под изговором нејасног и лажног резоновања о националној безбедности, надзор се користи против новинара у Мађарској. Има огроман ефекат зебње (цхиллинг еффецт) и може да онемогуц́и наш рад. Руководство ЕУ у Бриселу мора да схвати да сваки грађанин ЕУ, било да је новинар или новинарски извор, може постати предмет нелегитимног надзора ако се одређене државе чланице увек извуку коришћењем „националне безбедности“ као бесплатне пропуснице. То чини ЕМФА још важнијим у заштити права новинара и слободе штампе.”
Укључивање изузетка „националне безбедности“ без заштите основних права занемарује важну судску праксу Суда правде Европске уније (ЦЈЕУ). Суд је био јасан да сама сврха заштите националне безбедности не може учинити право ЕУ непримењивим и не ослобађа државе чланице од њихових обавеза да се придржавају владавине права.
(б) Ограничити листу кривичних дела која дозвољава репресивне мере против новинара и новинарских извора и забранити коришц́ење шпијунског софтвера
Нацрт става Савета брише исцрпну листу кривичних дела коју је Комисија поставила у члану 2. став 17. да би је заменила листом утврђеном Оквирном одлуком о европском налогу за хапшење, условљену максималном казном притвора од најмање три године и са свим кажњивим кривичним делима максималном казном затвора од пет година према националном закону. Ово има за последицу масовно проширење листе злочина којима се оправдава примена шпијунског софтвера против новинара и новинарских извора, укључујуц́и мање тешка кривична дела као што су „подметање пожара” или „пиратерија производа”. Ово је дубоко проблематично из перспективе основних права.
Да би се поштовао принцип пропорционалности, од виталног је значаја да се укључи одговарајуц́и праг који искључује делове националних кривичних закона који не оправдавају интрузивне мере према члану 4(2) тачка (б). Према судској пракси ЦЈЕУ, само тешко кривично дело може оправдати озбиљно мешање у основна права појединца. Када је реч о новинарима и медијским радницима, праг мора бити виши због кључне улоге коју они имају као чувари јавности у нашим демократијама. Како је Европски надзорник за заштиту података (ЕДПС) оценио у својим прелиминарним напоменама, ниво мешања савременог шпијунског софтвера у право на приватност је толико озбиљан да „у ствари лишава“ појединца овог права. Када је појединац новинар или извор, све је јасније да чак ни сврха заштите националне безбедности не може успоставити одговарајућу равнотежу када је мешање у питању. Укратко, широк обим каталога злочина из тачке (ц) члана 4(2) отвара врата неприхватљивом и несразмерном прац́ењу новинара и новинарских извора. Ако не буде суштински преправљен, ЕМФА би легализовао утишавање критичних гласова, појачавајући застрашујуће ефекте на грађанске просторе.
(ц) Укључити јаке правне гаранције за заштиту и поштовање слободног и независног новинарског рада
Тренутни предлог Савета не укључује мере које могу да заштите основна права како то захтевају Уговор о Европској унији и Повеља о основним правима. ЕМФА би стога требало да следи основне стандарде уграђене у јуриспруденцију ЦЈЕУ и Европског суда за људска права (ЕЦтХР). На пример, мора да садржи делотворно, обавезујуц́е и смислено претходно одобрење независног судског органа. Штавише, репресивне мере према члану 4 (а) и (б) морају бити неопходне, сразмерне, процењене од случаја до случаја и строго ограничене на најтежа кривична дела.
Сведочење каталонског новинара Енрика Бораса Абела, председника Групе новинара Рамона Барнилса и заменика директора листа АРА показује колико су правне гаранције кључне у контексту државног надзора:
„Листа личности шпијунираних Пегазом и Кандируом у такозваном Каталангату тренутно има 65 имена које је потврдила невладина организација Цитизен Лаб. Троје од њих су новинари. Сајбер шпијунажа против каталонског покрета за независност избила је пре више од годину дана и од тада је Шпански национални обавештајни центар (ЦНИ) препознао само шпијунажу 18 људи повезаних са покретом. Нико од њих није новинар. ЦНИ је имао судско овлашц́ење да то учини у оквиру истраге о тероризму организације [базиране на интернету] под називом Демократски цунами, која је позвала на неколико демонстрација у Каталонији. Истрага о осталих 47 случајева почињених без судског одобрења остаје без одговора националних власти. За сада нема никакве сарадње шпанске обавештајне службе“.
У светлу горе наведених тачака, доле потписано цивилно друштво и медијске организације позивају Савет да преиспита свој тренутни став и да изгради чврст став против надзора новинара. Скандал Пегаз у Мађарској, случај Предатор у Грчкој или „Каталонска капија“ једноставно се не толеришу у демократским друштвима. Улога Савета је да се побрине да укључи највише правне гаранције за заштиту новинарства. Стога се искрено надамо да ц́ете, у свом одговорном својству, предузети хитне и значајне кораке како бисте осигурали да забринутости изнесене у овом писму буду адресиране на одговарајуц́и начин.
Остајемо вам на располагању ако желите да даље разговарате о томе како Савет може да обезбеди да његов општи приступ ЕМФА унапређује основна права, демократију и владавину права – темеље на којима се заснива Европска унија.
