У самом центру Београда, у кругу од свега стотину метара пронашли смо четири сецонд ханд продавнице. У нашој престоници тих радњи званично има 119, незванично кажу, много више.
Једна од муштерија присећа се да је најјефтинију половну ствар платила свега сто, а кожну јакну и за 1.000 динара. Због минималних цена, многи куповину у трговинама овог типа повезују са најнижим слојевима друштва. Да ли је то заиста тако говори власник једног “сецонд ханд-а” на Вождовцу:
„Овде купују претежно људи који имају новца. Сиромашни и не улазе. Очигледно не знају шта овде могу да нађу. Образован човек зна да је купио оригиналну Боссову кошуљу за 500 динара. И он зна шта је купио. Овај други то не зна“, каже власник и додаје да “сецонд ханд” продавнице углавном посећују лекари, адвокати, професори, уметници, студенти, костимографи, новинари али и естрадне личности.
Странци и познати честе муштерије
Продавачица новоотворене радње на Аутокоманди каже да код њих углавном долазе странци и људи који су путовали по свету па заиста знају шта значи „сецонд ханд“.
„То значи квалитет и марка. Овде можете наћи ствари које су још увек са етикетом, али и добро очуване ношене ствари. Провлаче се марке и брендови као што су: Зара, Х&М, Нике, Хуго Босс, Бенеттон, Е Спирит, Версаце, Цалвин Клеин….
Боље ново код Кинеза него половно
Међутим, нису сви позитивног мишљења о овој врсти куповине. Александар К. (студент) каже да никада није улазио у ове продавнице.
„Никада нисам куповао половну гардеробу. Једноставно не можеш да знаш ко је носио то пре тебе. Замисли носиш одело неког мртваца. Ко зна кроз колико магацина је та роба прошла, а не може све ни да се опере. Стално имаш осећај онда да носиш нешто што је туђе. Нова гардероба је нова гардероба, макар је купио код Кинеза.“
Страх од сиромаштва
Сви продавци половне одеће кажу да увек постоје људи који имају одбојност према таквом шопингу из различитих разлога. Они су сагласни да је узрок томе недовољна информисаност о производима. Једна од њих ту појаву карактерише као “балканизам”.
„Онај иде да купи нову ствар па макар је два пута обукао и бацио, али неће себи да допусти да купи половну ствар. Ту је тај страх само да сиромаштво не изађе на видело.“
Крију где купују
„Сви воле да удју у продавницу и купе себи неку ствар”, каже госпођа из продавнице на Аутокоманди и додаје да многи данас нису у могућности да пазаре у великим тржним центрима.
„Људи стегну срце и додју овде. Зажмуре само док изадју из продавнице. После опет сви срећни и задовољни. Чак и не кажу где су купили одећу.“
Са брендовима ови продавци никада нису имали проблема, али кажу, етикете “јачих” марки ипак морају да се исеку. Па ето, ако сте некада купили у сецонд ханд схопу” можда ни сами не знате да сте обукли Арманијеву хаљину или одело.
(Недељник)
