Име и презиме, адреса, адреса електронске поште и бројеви телефона, оцене у школи, ЈМБГ – све ово спада у наше личне податке. Иако многе од ових података неретко остављамо у дигиталном простору, дозвољавамо државним институцијама али и приватном сектору да их користи, често нисмо свесни да могу да буду злоупотребљени.
“Грађани су већински скептици по питању безбедности података о личности које повере нашим институцијама, што нас доводи и до тога да се мање пази коме поверавамо своју приватност, баш због става – “Они већ имају моје податке или могу да дођу до њих лако, што да не оставим на још једном месту своје податке о личности“, наводи Тадија Митић, оснивач удружења ПравиЛаw.
Подаци се, објашњава, могу злоупотребити на више начина, а последице могу бити велике.
“Можда су најбољи примери из праксе, о којима су писале многе медијске куће и које су биле ударне вести тих дана, где је крађом података о личности могуће отворити фирму на нечије туђе име, купити силне станове у иностранству, а што нарочито може утицати на каријеру и друштвену прихватљивост”, објашњава.
“Цурење” информација из здравствених картона такође може направити велике проблеме грађанима и може утицати на њихов приватни, као и пословни живот.
“Одређена медицинска стања која појединци не желе да износе у јавност (а која никоме другом не могу нашкодити) могу проузроковати стварање стигме или чак добијање отказа од стране послодавца коме се не свиђа да у редовима својих запослених има особе са одређеним медицинским стањима која нису прихватљива за конзервативније послодавце”, каже Митић.
Злоупотреба података о личности може проузроковати и друштвене проблеме, који затим могу ескалирати чак и у физичко насиље над појединцем чији су подаци откривени. Људи, каже, често нису ни свесни каквој су опасности изложени.
“Нарочито када је реч о материјалним проблемима које могу изазвати ‘цурење’ финансијских података – замислимо само да нам неко дође у посед података који се налазе на нашој кредитној картици, колико материјалну штету може нанети ономе чији су подаци процурели”, додаје Митић.
Он истиче да и када у јавном дигиталном окружењу, намерно или чак ненамерно изнесемо нечије туђе податке о личности, последице могу бити катастрофалне.
Провера безбедности података о личности – корак до веће безбедности
Како би омогућили грађанима јужне и источне Србије да провере у колико су безбедни и заштићени подаци о личности које оставе и повере неком државном органу или приватној компанији, ПравиЛаw је покренуло платформу Отисак.орг.
“Према подацима који постоје на Отиску, највећу озбиљност када су у питању подаци грађана преузели су органи просвете, а нарочито средње школе и домови ученика, који брину о заштити података и офлајн и онлајн, али и припадници полиције и одређене библиотеке широм југа Србије, као и органи локлане самоуправе града Прокупља и Медвеђе“, наводи Митић.
Регистрација корисника није потребна и све је јавно доступно свима који желе да провере државне органе из свог града, али и других градова и општина које их занимају. База података тренутно броји 2182 обрађених правних лица која су лоцирана на југу и истоку Србије, а по окрузима то су: Нишавски, Јабланички, Пчињски, Пиротски, Топлички, Борски и Зајечарски округ.
Фото: Удружење ПравиЛаw
