Руска црква прекинула је дипломатске односе са Цариградском патријаршијом због одлуке васељенског патријарха да у Украјину пошаље два егзарха (изасланика), који би требало да припреме терен за аутокофелност непризнате украјинске православне цркве. Евентуално признавање УПЦ одразиће се на цео православни свет, па и на Српску цркву.
Одлуке патријарха Вартоломеја и одговор РПЦ могу угрозити јединство православног света, који је сада практично заточен затегнутим односима Москве и Истанбула. Читав овај процес прати и политичка позадина руско-украјинског сукоба пошто Русија Кијев сматра колевком Руске православне цркве. И формално признање аутокефалности украјинске цркве нарушило би вековни канонски поредак у православном хришћанству. Томе се надају у Македонији и делу Црне Горе, јер то виде као могућност и да македонска православна црква и црногорска православна црква буду признате као независне.
Управо због тога, српски патријарх Иринеј упутио је недавно писмо Вартоломеју, о чему је писао „Блиц“, у коме је указао на опасност признавања аутокефалности украјинској цркви по јединство православља у свету. Иринеј је, пре него што је Цариград донео одлуку о слању егзарха у Украјину, поручио васељенском патријарху да не може свака нова држава да добије и своју цркву, и истакао бојазан примене истог принципа на „расколничку македонску цркву“.
Социолог религије Драшко Ђеновић каже да би признање аутокефалности украјинској цркви отворило Пандорину кутију.
– Сам Бог зна шта ће се потом догодити са македонском и црногорском црквом. По мом мишљењу, СПЦ би и даље требало да жонглира између Цариграда и Москве, јер ће само тако имати могућност да оствари своје интересе. То је већ политика. Поготово што и у СПЦ постоје епископи, који, као грчки студенти, више нагињу Цариградској патријаршији. Наравно, руски утицај овде и даље преовладава – каже Ђеновић.
Како тврди, признање независности украјинској цркви довешће до озбиљног слабљења целог православног света.
– Треба имати у виду да су у хришћанству католичка и протестантска црква јаче од православља, а овај раскол између Цариграда и Москве биће велики ударац. Могуће је да Вартоломеј одлуком о признању украјинске цркве жели да побољша свој све слабији положај у Цариграду. Не бих искључио ни опцију да је за ову одлуку добио финансијску ињекцију из Кијева – наглашава Ђеновић.
Координатор правног савета Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Велибор Џомић каже за „Блиц“ да такозвана црногорска православна црква неће добити аутокефалност.
– Једно је сигурно: у ком год правцу да се буду одвијали односи између Цариградске и Московске патријаршије, група самозванаца, ни од кога признатих у православном свету, под називом ЦПЦ, не може да добије никакво канонско признање. Ових дана по Црној Гори се отвара то питање у медијима који годинама заговарају такво рушење и негирање сваког канонског поретка цркве. А до јуче су се дрвљем и камењем бацали на патријарха Вартоломеја и називали га турским подаником због тога што им је својевремено рашчинио и анатемисао Мираша Дедеића – истиче Џомић.
Како каже, данас ти исти упиру свој поглед према Цариграду надајуће се да ће им бити призната непостојећа аутокефалност.
– Надају се јер су остварили политичке контакте са Филаретом Демисенком, расколником из Украјине, иначе пропалим кандидатом за Московског патријарха. Не улазећи даље у односе Цариграда и Москве, желим да подвучем да верници и свештена лица у Црној Гори остају верни Пећкој патријаршији и српском патријарху. Верницима не треба аутокефалност. То траже идеолошки острашћени типови који су јавно атеисти – наглашава Џомић.
Патријарх Павле као најутицајнији мирио Цариград и Москву
Социолог религије Драшко Ђеновић подсећа да су Цариград и Москва имали затегнуте односе и у време када је поглавар СПЦ био Павле.
– Као најстарији патријарх у православном свету, тада је Павле имао ауторитет да помири ове две патријаршије. Било би добро када би данас то учинио Иринеј, с тим што је у далеко тежој ситуацији, а није ни најстарији живи патријарх – објашњава Ђеновић.
Марко Ташковић Блиц
