Почетна » СРЕЋАН ПРАЗНИК УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

СРЕЋАН ПРАЗНИК УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

од admin
0 коментар

Пресвета Богородица, након што је била очевидац мука на крсту Господа Исуса Христа, њенога Сина, који ју је тада предао на чување Светом Јовану Богослову, и Његовог Васкрсења, поживела је још дуго у молитви ишчекујући дан када ће се придружити Сину своме.

Када је време њеног упокојења било близу, јавио јој се Архангел Гаврило и благовести јој да ће за три дана да се упокоји, што је њу веома обрадовало, те је пожелела да још једном види све апостоле и поздрави се са њима. Жеља јој беше испуњена и када су се апостоли опростили од ње, предаде она своју душу Господу. Ковчег у којем је Богомајка почивала пренели су, у пратњи мноштва хришћана, у Гестиманију у гробницу њених родитеља Светих Јоакима и Ана, док се миомирис из њега ширио. Празник Успења Пресвете Богородице спада у ред Богородичиних празника и задњи је дан четрнаестодневног поста.

Празновање Велике Госпојине почело је од IV века у оквиру колективног празника Сабора Пресвете Богородице (26. децембар/8. јануар), а као самостални празник уведен је од VI века у Јерусалиму, по жељи цара Маврикија, који је 15./28. августа победио Персијанце. У једном јерусалимском канонару из VII века пронађено је да је базилика у Гестиманији подигнута за време цара Маркијана била посвећена Успењу Пресвете Богородице.

Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Од свих молитава на устима Срба није ли најчешће молитва: помози Боже и Богородице? Поштовање Богородице укорењено је и у души најбоље интелигенције народне. Кад је наш највећи народни песник Владика Раде умирао, он је потражио икону Свете Богородице из Цетињског манастира. Заплакао се над њом, целивао и узвикнуо: Пресвета Богородице, спаси ме!“

Тропарь Успения, глас 1.: В Рождестве девство сохранила еси, во успении мира не оставила еси, Богородице, преставилася еси к животу, Мати сущи Живота: и молитвами Твоими избавляеши от смерти души наша. (Тропар, глас 1.: Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, Пресвета Богородице. Прешла си у живот, мати Правог Живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше.)

Кондак Успения, глас 2.: В молитвах Неусыпающую Богородицу, и в предстательствах непреложное Упование гроб и умерщвление не удержаста: якоже бо Живота Матерь к животу престави во утробу Вселивыйся приснодевственную. (Кондак, глас 2: Не савладаше гроб и смрт Пресвету Богородицу, неуморну у молитвама и у посредништву неизменљиву наду, јер је матер Живота преселио у живот Онај који се уселио у утробу увек девојачку.)

Снежана Недић

Можда ти се свиди

Оставите коментар