Телевизије Пинк и Хепи су по извештају Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) имале дечји програм у прва три месеца ове године. ЦИНС открива шта је ово тело означило као дечји програм на телевизијама.
Пинк и Хепи годинама нису испуњавали обавезе из елабората на основу ког су добили дозволу – нису имали дечји, научно-образовни и културно-уметнички програм.
На прошлонедељној седници Одбора за културу, одржаној у Народној скупштини, начелник Службе за надзор и анализу Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Стевица Смедеревац је рекао да је сада све у реду. Према његовим речима ове телевизије су „по свим параметрима испуниле све своје обавезе“, преноси ЦИНС.
Према извештају који је доставио члановима Одбора, Пинк и Хепи сада имају дечји програм. Међутим, оно што Смедеревац није рекао је да су дечји програми које је РЕМ забележио заправо била уживо укључења репортера и гостовања у јутарњим програмима.
Као дечји програм на Хепију РЕМ је означио представљање дечје књиге, емитовано у 5 ујутру, које је трајало нешто дуже од 15 минута.
Телевизија Пинк је обавезно емитовање садржаја намењеног деци и малолетницима решила укључењима у оквиру јутарњег програма.
У периоду од јануара до краја марта ове године, Пинк је посветио око 18 минута дечјем програму. Репортер Пинковог јутарњег програма јављао се из дечјег позоришта Пинокио и Позориштанцета Пуж где су најављивана играња будућих представа. Исто тако, као дечји програм РЕМ је рачунао и укључење у којем је најављена конференција о финансијској писмености младих, као и разговор са ПР-ком Београдске филхармоније која је причала о посети ученика овој институцији.
Ова укључења била су емитована у периоду од 7 до 11 ујутру.
Смиљана Милинков, шефица Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, каже за ЦИНС да дечји програм мора бити посебно назначен, да има најавну и одјавну шпицу, да се зна да је то дечји програм.
„Ако је у оквиру неке информативне емисије или јутарњег програма то није посебно одређено за децу“, објашњава Милинков.
Према њеним речима деца иначе не би ни требало да проводе време гледајући информативан програм који није прилагођен њима.
Иначе, Служба за надзор и анализу РЕМ-а је годинама у својим извештајима бележила да Пинк и Хепи немају дечји и програм за малолетнике, као ни научно-образовни, ни културно-уметнички програм. Тако се према извештају из 2020. године констатује да програмска структура ове две телевизије значајним делом нису у складу са елаборатом на основу ког су добили дозволе, као ни правилником који одређује критеријуме за издавање те дозволе.
Ипак, одузимање дозвола овим телевизијама није се разматрало.
Када су прошле године конкурисали за нову дозволу, представници телевизије Хепи рекли су да желе да постану породична телевизија, а да ће им удео дечјег садржаја бити 5% укупног програма. Са друге стране, представници Пинка су обећали да ће културни, дечји и научно-образовни програм бити заступљен са минимум 20 одсто у програму, као и да ће га адекватно обележавати. Уз то, значајни део дечјег програма ове телевизије, према наводима из елабората, требало је да буду анимирани дечји филмови америчке А продукције.
Након тога, чланови Савета РЕМ-а су одлучили да им опет дају дозволу која важи наредних осам година.
За три месеца ове године удео дечјег програма у укупном програму је на Пинку био око 0,02%, а на Хепију 0,01%.
Представник РЕМ-а Стеван Смедеревац је у Скупштини изјавио да се тиме ипак испуњава минимум који прописује Закон о електронским медијима.
„Закон каже да морате имати заступљени жанр“, рекао је Смедеревац и додао да само „нула није испуњен услов“.
Смедеревац нам није одговорио на питања која смо му послали.
Зоран Гавриловић из организације Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) каже за ЦИНС да РЕМ обесмишљава правила прописана законом.
Реч је о збирци песама Песме које ласте доносе, коју је објавила, како су је на Хепију најавили, мултимедијална личност Мирјана Максимовић, уметничког имена Мадам М.
„Овим извештајем РЕМ се са једне стране руга јавности у Србији, а са друге стране оправдава доношење одлуке о фреквенцијама.“
Olivera Zekić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
